Prosvetni glasnik

498

Просветни Гласннк

оналне и статистичке. То завршавање крајем јула у осталом је и сасвим природно, а неприродно је завршити годину концем децембра, то јест усред најживљег рада. * Што се тиче техничко-административног уређења, истичемо да је за поредак књига у ормарима, односно полицама, спретно одабран комбиновани систем поделе књига по садржају и по формату. По садржају деле се књиге на: забавне, научне и часописе, а по формату на 2—3 групе, место на 2—4. — Све забавне књиге спадају по Приручнику заједно, а деле се само по величини у 2—3 реда. То је добро, осим што смо већ рекли да је потребна подела у 4 формата у што већим књижницама. Но сасвим је сувишан и непрактичан захтев Приручника да се научни део књижнице подели најпре по садржају у 6—10 струка, и свака струка засебно сложи подељена по формату. Није нужно, али имало би више смисла да се у јавним, па и у средњошколским ученичким књижницама, које су све претежно забавног карактера, забаван део њихов раздели на више грана и засебно сложи, али научни део не треба никако засебно слагати по струкама, поготово не у мањим и у средње великим књижницама. Засебно одвајање забавне књижевности на страним језицима није такођер нужно. Више би се исплатило одвајање омладинске литературе, но и то има својих недостатака, а жељена сврха постиже се и онако добро и вешто уређеним каталозима. Упуте о сигнирању одступају од много бољих правила, усвојених већ од већине великих светских књижница, у којима на пр. сваки увезани свезак мора имати свој властити редни број, а не да више засебно увезаних свезака једног дела имају један заједнички број. То правило у осталом није ни у самом Приручнику доследно спроведено. — Исто тако је правилније са словима а, в, с, означивати примерке, а не дупликате. У Приручнику не значи на пр. 15а — први примерак, него други примерак, то јест први дупликат! Сигнирање књига по писцима чини нам се непрактично и сувише комплицирано. Од каталога имају се водити каталог месни, к. принове (инвентар), к. на листиће и приручни каталог за публику, који је препис стручног каталога на листиће, само увезан и једноставнији. За добар део књижничара биће 5етат рпгивОгоуу (каталог принове или инвентар) радосна новост, јер је смишљен врло добро. Он даје тачну слику фактичког стања књижничке имовине у књигама, јер има тачно толико бројева колико и свезака, са тачним подацима о свакој набављеној свесци, даје могућност да се о свакој свесци води историја њезина доласка и одласка из књижнице, а без икакве штете по јасноћу и прегледност, јер свака нова свеска добива свој број, а по њезину гу-