Prosvetni glasnik
Душа код животиња
537
ДУША КОД ЖИВОТИЊА ~ (Крај) III. ВОЉА КОД ЖИВОТИЊА 1. Конфузностп иојма воље Ниједан психолошки појам није у педагогији толико потрган колико појам воље. Цела педагогика се вртк око воље. Усадити у васпитаникову душу добру вољу, т. ј. вољу за вршење добрих дела, то је идеал васпитања. то је стожер целокупне васпитне делатности. Кад се дакле у педагогији изговори реч „воља", онда се тој речи одмах придаје значење моралистичке тежње: имати вољу значи желети добро и чинити добро. Ако би ствар стајала тако како се узима у васпитној дидактици, онда бисмо ми морали овде метнути тачку. Ми бисмо имали да одговоримо јасно и кратко да воља код животиња не постоји. И кад би се цело животињско царство претресло, с краја на крај света, од исконм до данас, нигде се не би нашао ни један једини случај у коме би животиња имала макар и трага од тог фамозног душевног феномена који се тако мистериозно и значајно зове воља. На срећу, није тако. Воља има и друго значење осим горњег педагошко-дидактичног значења. Шта више, она има тако различита, контрадикторна и произвољна значења, да за онога који се бави њеним проучавањем постоји опасност да о вољи, на крају проучавања, сазна мање него што је знао кад о њој није ништа учио. По Шопенхауеру, воља је есенција васколиког универсума; управо цео универсум није ништа друго него скуп разних воља које дејствују. Воља гура животињу да напада и да се брани; воља гура биљку да никне и расте; воља гура и минерал да се мења. Оно што се у физици зове тежа, електрицитет, непробојност, афинитет, то није ништа друго него врсте воље, истина несвесне воље, али ипак воље. „Воља као принцип ствари — вели Шопенхауер — спава у стени, буди се у биљци, а развије се потпуно у човеку". По другима, воља је искључива привилегија човекова. Она не само не припада минералима и биљкама, него не припада чак ни животињама. Да ли животиње — пита се Рабије — имају, као ми, идеју о једноме ја, које доминира над нашим жељама ? Балансирање жеља личи на борбу мотива, а победа једне жеље личи на одлуку. Али смемо ли рећи да је та борба мотива и одлучивање као у човека? Кад би животиње могле да резонују, оне би морале сгворити математику! Ако дакле оне имају интелигенцију и вољу, нека докажу! У томе их нико неће спречити. ! )
1 ) Е. Кзћјег, Рзусћо1о§Ге, с. 671.