Prosvetni glasnik

720

Просветни Гласник

минулим временима, треба констатовати да је сазрела потреба за измену и реформе према савременим педагошким идејама. Није то одавно било када су предавања из зоологије, анатомије и ботанике у средњим школама некорисно оптерећавала дечју памет. Али се постепено почео тражити смисао у предавањима. Са развићем природних наука, нарочито после радова Ч. Дарвина и његових присталица еволуционог учења, предавање биолошких наука није могло остати по старом начину. Оне многобројне школске кости и скелети почели су оживљавати; зуби, прашници, тучкови, цветни листићи, нису били само циљ за упознавање, него само материал за упознавање са живим бићима. Међу методичарима отпочео је дуг спор, који ни данас још није завршен, спор о томе: коју од разноврсних идеја савремене биологије ваља ставити у основу предавања. Разуме се да је немогућно и да не иде показивати деци у школи сува, гола факта; јасно је да ученику треба показати тако сва факта да он ухвати логичку везу и смисао у појава&а живота животиња и биља и да добије широк, просгран појам о њима. Јасно је да просветни значај и васпитну вредност имају не та засебна факта и голе чињенице, него идеје и појмови логички везани и сређени о појавама живота биља и животиња. Нарочито се истиче идеја о прилагођивању организама према средини у којој живе и према урођеним погодбама за живот. Многи развијају ту иначе драгоцену идеју несумњиво у васпитној сврси и сувише далеко; они о њеној важности толико много говоре да је и нехотице преувеличавају, услед чега и она доводи до читавога низа разних заблуда. Други методичари ватрено настојавају на идеји целисходности састава живих организама и на користи свих тих целисходности; разуме се, данас они говоре о целисходности у потпуно научном схватању тога термина, а не у оном старинском мистично религиозном смислу. Друга група методичара енергично заступа потребу да се у основу за предавање свих биолошких наука, као једна од општих идеја природних наука и знања, стави идеја о узроку (каузалности). Нећу овде излагати шта други методичари истичу и предлажу, јер ми није намера и задаћа да изнесем историјски преглед методике предавања. ја сам рад да с једне стране истакнем ту здраву тежњу за налажењем опште идеје, која ће школском предавању дати смисла и значаја; а с друге стране рад сам да укажем на извесне погрешке у које * готово неизбежно падају сви методичари који једној од истакнутих идеја придају искључив значај у предавањима. Нарочито су у том погледу уски у схватању и једнострани немачки методичари, који су доста радили на разрађивању метода предавања природних наука. Готово сваки од њих, чисто немачким начином, и до ситница и потпуности, разрађује макар какав принцип, и поступно почиње и сам да верује у искључиву вредност или чак у универсалност