Prosvetni glasnik

Прослава педесетогодишњице научног и проф. рада Симе Лозанића

649

и Геологију с Палеонтологијом. Неколико година после тога помогао је Лозанић да се створи засебна катедра за Минералогију, уз коју је, сасвим природно, дошла Петрографска Минералогија, што је имало лепих последида за проучавање Српске Петрографије. Благодарећи доброј вољи и специалној спреми првога професора на тој новој катедри, ствара се поред ње и друго место за микроскопско изучавање минерала и стена, које је код нас започело већ 1880 год., што представља и прву примену микроскопске методе на изучавање природних предмета у Србији. Мало после тога Г. С. Лозанић поможе да се од катедре Геологије одвоји и Палеонтологија, са којом сесем њенога геолошкога значајаР! врло лепо и целисходно допуњује настава биолошких наука у Университету. Те тако, дакле, што се данас Српски Университет у Београду може похвалити да има нарочите катедре за науке које у многим страним Университетима нису оволико подвојене, велика је заслуга за то и Г. Лозанића; јер би се можда временом све то постигло много доцније, да он није настојавао да се у Великој Школи настава и обрада наука што више специалише и на прави факултетски ниво подигне. Г. С. Лозанић је пријатељски помагао прве почетке Српског Геолошког Друштва, коме је он тако рећи кумовао и на страни први и огласио да оно у нас постоји. Он је сарадник и на Геолошким Аналима Балканскога Полуосшрва, у којима се одржава стална рубрика за хемијске анализе минерала, стена и вода које у његовој лабораторији изврши било он лично било његови ученици. Ето зашто су Г. Лозанићу обавезни и српски геолози и минералози у Университету и у Српском Геолошком Друштву, и на чему му и овом приликом исказују своју свесрдну захвалност. Драги колега, дичим се што имам част бити и твој колега у обема високоученим нашим дружинама, у Университету и Академији. Драги пријатељу, хвалим се ево јавно пријатељством које указујеш и мени лично и Геологији има већ 43 године. Драги учитељу, — радо се данас сећам да сам и ја пре 48 година био твој ученик, - твоји другови у Академији у једноме своме члану нашли су не само понајстаријега колегу и пријатеља, већ и твога ученика, па су, мислим због тога тројства, баш њега овластили и почаствовали да ти у име њихово свесрдно честита данашњу у нас иначе врло ретку прославу; да ти изјави њихово уверење да ћеш ти од твоје нове хемијске лабораторије начинити за хемију највећу кулу светиљу у Југославији и на Балканском Полуострву; да ти најзад пожели да још дуго, дуго поживиш, на дику Српске Науке, на корист твојих ученика, на корист твоје красне породице и твојих добрих пријатеља и колега, који те врло високо цене, воле и кличу ти : Живео ! јован м. жујовић