Prosvetni glasnik

140

Просветни Гласник

ОДРЕЂИВАЊЕ ПОЗИВА У ШКОЛАМА (Крај) 3. — ПОСМАТРАЊЕ ДЕЦЕ ЗА ВРЕМЕ ШКОЛОВАЊА Много више очекујемо од сталног посматрања деце у циљу одређивања позива, него од испита на завршетку школовања. То посматрање може почети тек око четрнаесте године. У то доба се може извршити прво одабирање, под резервом да се доциије ближе одреде и исправе извесне појединости 4 ). Али пошто развијање није подједнако код све деце, потребно је поделити ученике још од њихове дванаесте или тринаесте године на две категорије, од којих ће свака пратити посебне часове. Таква организација већ постоји у Манхајму (Немачка), у Елону и у другим местима (Енглеска), у више држава Северне Америке, итд.-). Да би се поправиле грешке у класирању — које су увек могућне — врше сс честа унапређења: сваких шест месеца у штокхолмским школама, на крају сваког тромесечја, у Шкотској, и у неким немачким градовима (Шарлотенбург, Берлин, Лајпциг, Хамбург, Гетинген). Иста мисао инспирише и испите, који се врше у последње време у Немачкој, Аустрији и Белгији, у циљу одабирања најбоље обдарене деце. Та деца су бирана помоћу експеримената који откривају њихове способности: пажњу и прибраност, памћење, моћ интуитивног и интелектуалног комбиновања, расуђивања и опажања. Она су припремана за средњу наставу и за средње и више техничке школе. Изгледа да су резултати те праксе посве задовољавајући 3 ).

') У октобру 1920 француски народни посланици Рјегге КатеЛ и 1.ауа1 предали су Скупштини један законски предпог који установљава по школама један испит за одабирање. На крају школске године, када напуни дванаесту годину, еваки ученик би имао да полаже пријемни испит за други степен школовања. Тај испит би обухватио питања и огледе из једног истог наставног материала за основие школе, коме би билп прикључени и тестови по Вте1-овим истраживањима. Вид. серију чланака у Тетрз-у од 15, 23 и 27 окт. 1920, под заједничким насловом: Уегз ГеЈаИзте зсоШте. 2 ) Америчка литература о овом облику одређивања позива увећава се без престанка од 1910. Поменимо неколико важнијих дела која су изишла последњих година: Саго11 5. Ра§е, УосаИопа1 ЕАисаИоп, Вашингтон, 1912. — \'осаИопа1 ОиШапсе, званично издање Бироа за васпитање, Вашингтон, 1914 и даље. — Меуег В1оошНеШ, КеасИп&з т УосаИопа[ СиШапсе, Бостон, 1915, и од истог писца: ЈоиИг, 8сћоо1 аш1 Уосапоп, Бостон, 1915. — Етти1у Кођшзоп, УосаИопа1 ЕЛисаИоп (историјски преглед и потпуна библиографија до 1917), Њу-Јорк, 1918, — ОауШ брепсе НШ, 1п\год.исИоп № УосаИопа1 ЕЛисаИоп, Њу-Јорк, 1920. 3 ) О немачким методама, вид. Баппепћег§, „Аизкзе ипс! Веги{бћега1ип§ (1ег кип1з1епбсћ Ве§аћ1еп\ у ГЛс ргак1. Рзусћ. за 1920, бр. 5, стр. 150—159. — КиИтапп, Вегијзи>аћ1, Ве^аћип^ ипЛ АгђеИзШзГип^, стр. 73—85. — Пријем у аустријске средње школе регулисан је наредОом држ. подсекретара за нар. просвету од 14 маја 1919,За белгијско законодавство по овоме вид. чланак ЈиИеп Тисћајге-а о раду социали-