Prosvetni glasnik

160

Просветни Гласник

по овом предмету мемоар који је 1919 објавио Хајне, ондашњн пруски Министар Унутрашњих Дела: В1е Огппд.ип§ \>оп Јтеп 1мпА-ипЛ И Г егкдететзсћаћеп а!з МШе1 ?:иг Веје5\\§ип§ (1ез пеиеп 81аа1е5. У пркос својој тежњи ка интсрнату, нова школа не намерава да се одвоји од друштва. Баш на против, она је саобразна социалистичкој идеји да буде у што тешњем додиру са народом. Далеко, дакле, од тога да искључује родитеље, она их позива да сарађују са учитељима у циљу проширења школске заједнице. Идеал би дакле био она Рогиг 5ћоо1 у Мисури, коју је описао Девеј у својој књизи 8сћоо1з Љг ОШз: родитељи, учитељи и ученици живе и раде заједно, и сачињавају једно мало друштво за узајамно потпомагање и наставу. У сваком случају, принцип сарадње родитеља и учитеља утврђен је пруским указом од 5 новембра 1919, који прописује стварање родитељских савета (ЕКегпдеГгсИе)-; први избори за ове савете били су марта 1920; нови часописи су основани у циљу да поуче родитеље у њиховој новој улози; излишно је рећи да су седнице родитељских савета, пуне политичких дискусија, често бурне. Ученицима се сада допушта много више слободе него некада. Иде се томе да се код ученика развије, уместо пасивне послушности, смисао за хотимичну и истрајну дисциплину. Реформатори су оптимисти по угледу на Русоа: они верују у урођену доброту људске природе. Идеал најсмелијих је да пусте ученике да у свакој школи изаберу сами предмете који их интересују, а друге да занемаре. Ниједан педагог није у том правцу отерао даље од славног Бертолда Отоа, директора Уегзисћззсћик у Лихтерфелду; он хоће да пусти своје ученике да уче или не уче, како им се свиђа, али тражи од њих да иду босоноги (то је детаљ чисто спољашње природе, али карактеристичан за ову педагогију зесипс1ит па1игат); то, у осталом, чини такође Д-р Вилкер, директор Линденхофа: он прима посете босоног и у спортским панталонама. Без сумње, школе Отовог типа нису многобројне, али оне манифестују тенденцију, претерујући у њој. Либерализам је свуда имао стварног успеха. Ученици изашиљу својим наставницима поверљиве људе ( Уег1гаиеп$1еи1е ), исто као што раде војници у Немачкој. Један указ Г. Хениша (11 марта 1920) даје ученицима право да оснивају удружења, истина под условом да се искључује политика. Посвећени од времена Револуције у независност, ученици су погдегде сачували идеју ученичких савета (, 5сћп1егга1е), идеју која је у зиму 1918—1919 имала тако лепог успеха; на пример, у октобру прошле године, ученици основних и средњих школа у Диселдорфу затражили су право да сарађују на редакцији програма, и чак право да траже збацивање својих наставника! Сад. кад смо ове принципе поставили, запитајмо се како ће, у својим општим цртама, изгледати школски план, и каква ће бити разноликост школа?