Prosvetni glasnik

164

Просветни Гласник

дине, у Берлину и у другим местима, основаше се више наставничких комора ( ^ ећгегкаттегп), у којима се братимише учитељи и професори гимназија. Принцип јединства наставничког тела (етћеНИсћег кећгег$1апА) фигурира у програмима Иемачког Учитељског Удружења, Пруског Учитељског Удружења (Конгрес од 80 и 31 маја 1919, у Магденбургу), Хамбуршког Удружења Виших Наставника, итд. Неколико ствари је већ постигнуто: сеоски учитељи су изједначени саварошким; указом од 19 септембра 1919, Министар Хениш је дозволио учитељима да се могу уписивати на Университете. Најзад, демократски принцип захтева да се наставницима да начина и могућности да изнесу своја потраживања. Указима од 5 и 10 априла 1919, у Пруској су створени окружни учитељски савети (ВегГгквкћгеггсИе), чији су чланови, изаслани код владе, људи који уживају учитељско поверење. Гимназијски професори траже такође за себе наставничке коморе. Опажа се општа тежња да се хиерархија инспектора, директора и наставника замени равноправном сарадњом колега {ко11е§Га1е АгђеИз§етет$сћаћ). Да ли демократска школска реформа наилази на препреке? — Те још како! Она се судара са жестоком опозицијом коју ми, у осталом, не мислимо да опишемо, зато што би, како је школски програм саставни део политичких програма разних странака, описати полемике о школском питању значило описати, поводом једног специалног предмета, целу политичку борбу савремене Немачке. Буржоазија неће ни да чује за какву ЕтћеНз5 сћи1е, која, мешајући децу свију класа, прети да изроди општу збрку друштвених слојева, и да, под изговором распростирања културе, створи праву анархију. А каква ће бити тенденција историјске наставе? На какав ће се начин професор историје изражавати о Хохенцолернима ? Да ли ће настава бити у републиканском духу? Доказ да у том погледу нема споразума, јесте да се, ма да је употреба старих уџбеника забрањена 1919, још нису појавили нови уџбеници, те сваки наставник предаје на своју руку. Оно што такође смета. реформи јесте да, због обичне међусобне скопчаности политичких и верских доктрина, религиозни проблем још више компликује питање. Устав дозвољава да упоредо постоје три типа школа: 1) верска школа, било пботестанска, било католичка; 2) заједничка католичко-протестанска школа (бти11ап$сћи1е); 3) световна школа једини тип обично примљен од реформатора. Да ли би се гдегод могла једна од школа првог или другог типа претворити у школу трећег типа? Ако се у једној датој вароши сазида каква нова школа, у коју је категорију треба ставити ? У родитељским саветима, као и у општинским, рат је стално објављен по том питању. У Берлину се месецима водила борба око избора општег инспектора берлинских основних и средњих