Prosvetni glasnik

180

Просветни Гласник

основној школи. Најпре је дао Мешодику рачунске наставе, која је претпрошле године доживела друго издање. Сада издаје Методику матерњег језика. Тиме је дидактичка литература наша добила два систематска дела за два најважнија предмета у народној школи. Ова Методика машерњег језика рађена је на истој основици као и Методика рачунске наставе. И у њој се претресају питања о историји, значају, избору, распореду и обради градива српског језика. На крају се и у овој Методици, као и у Методиии рачунице, налази једно практично предавање које треба да послужи као образац угледног предавања из дотичног предмета. Најзад се у једном и у другом делу налази српска и страна литература којом се писац служио, али која и читаоцу може корисно послужити за специалну студију рачунске и језичне наставе. Општи утисак који се добија при читању ове Методике, јесте утисак једне темељне и солидне књиге. Писац, очевидно, врло добро познаје предмет о коме расправља; познаје га не само теоријски већ и практички. Дело је одиста срећна комбинација теоријске аргументације и практичне изводљивости. Писцу је било могуће да одржи ову равнотежу између теорије и праксе, свакојако зато што је и сам, најпре као наставник у основној, а потом у учитељској школи, био у могућности да стекне драгоцено искуство за верификацију оних теорија које је пропагирао са катедре учитељске школе. Отуда ову књигу с коришћу може читати не само учитељ, већ и професор. Према плану пишчевом да методика матерњег језика буде на челу једне серије методика свих наставних предмета, ова Методика има један одељак. који говори о методици у опште, о њеном задатку и подели, као и о начину њеног предавања у учитељској школи. Судећи по обилности и по стручности материала који је унео у своју књигу, писац је, изгледа, писао своју Методику не за ученике учитељских школа, већ за учитеље који желе да прошире своје методичко знање, стечено у школи. При свем том, књига се, уз елиминирање детаља, свакако може корисно употребити и као школска књига. У том случају, партије које расправљају о постанку и развитку говора у опште, о развитку нашег језика, методичком развитку наставе језика, могле би се без икакве штете изоставити из једног уџбеника. Оно што ову књигу чини достојном учитељске пажње, то је, између осталога, и савесна и свестрана обрада извесних питања која су до сада била тако рећи потпуно занемаривана. У том погледу вреди истаћи питање о предавању српског ј-езика у тзв. утраквистичким школама, тј. у школама у којима дечји матерњи језик није у исто време и државни језик. Ту се директној методи даје она вредност коју она у истини заслужује кад је реч о учењу страног језика. При том се износи упутство за радутаквим школама у довољној опширности. Проматрајући садашњи