Prosvetni glasnik

356

Просветни Гласник

А како је то било нескладно са синтетичким духом, карактериститаим за Французе, то су му се ови наскоро и повратили. У зоолошјЛи лабораторијама на морским обалама, које су установили прво у Француској Лаказ Дитије, Пуше, Пол Бер, Сабатије, Марион, Жирар, и које су други народи од њих копирали, раде се и даље детаљне монографије, али се помоћу њих дискутују и решавају и општа биолошка питања и доктрине. Од доктрина и начела од општега значаја за биолошку науку које су истакли прво француски научници, да поменемо прво доктрину јединсшва живошних појава код живошиња и биљака, па по томе и једнакости закона за обе области живих организама. Њу је изложио прво Клод Бернар. Начело иоделе рада међу органима једног живот створа, као услов трајнога диференцирања и усавршавања, утврдио је Милн Едвардс. Мисао развића живих облша једних из других, коју је прво исповедао већ Де Маје, а у неколико наглашавао и Бифон, научно је поткрепио и снажно бранио Ламарк. Проучавајући разне облике животиња и свих сада живих и давно ишчезлих, Ламарк је разумео: да је облик живих бића резултат процеса који су се дешавали у њима и у њиховим претцима, да им грађа зависи од функција у њима („функција ствара орган") и прилагођавања околини (према чему би се Морфологија и Физиологија сливале у једну науку), и да у томе лежи могућност да су садашњи животињски облици постали из претходних. Ову француску доктрину преображаја, доктрину шрансформизма, коју је сузбијао Кивије, а бранили оба Жофроа Сент Илера, Етијен и Исидор, прихватио је много доцније и целоме сзету предао Дарвин, по чијем се имену прославила (Дарвинизам). У пространоме оквиру Јестасгвенице налази се још и Палеоншологија, која се дели на две гране, на науку о изумрлим биљкама, ГЈалеобошанику , и науку о изумрлим животињама, Палеозоологију. У Јестаственицу иде и добра половина науке о човеку и људскоме роду, Аншроиологије. Палеоботанику основао је Адолф Броњар С1822 г.). То му признају енглески и немачки фитопалеонтолози. У тој су се науци одликовали доцније Бернар Ренол, који је за Ван Тигеном нашао трагове бактерија у угљенисаним биљкама из понајстаријих угљенисаних слојева, а у друштву са Гранд Еријем у исто тако старим окамењеним семкама пронашао је неке поленове коморице, за које се није знало да постоје на живим биљкама, на којима су истом доцније запажене. „И тако је жива Ботаника хаснила од фосилне". Палеоботаничари су толико детаљно проучавали како су се све изумрле флоре једна за другом ређале, да се у угљеним рудницима рад изводи по њиховим подацима, што је нарочито корисно онда када су рудишта искомадана и испретурана. Млађе