Prosvetni glasnik

358

Просветни Гласник

Палеобиологија, како би се изразио Даршијак, коју је реч много доцније употребио један аустријски научењак, не казујуки јој порекло. Годри, који је био професор у Париском Музеуму за Јестаственицу, као и Ламарк, толико је много допринео Ламарковој доктрини еволуције, и ако је разглашена под именом Дарвинизма, да се говори: да је та доктрина двапута француска, и да се и родила и палеонтолошки утврдила у Париској Ботаничкој Башти. После њега и у Француској су сузбијени консервативни утицаји последњих потомака Кивијеве школе, која ја проповедала да се свет организама замењује револуцијама а не еволуцијама. Годријев ученик, Депере, прецизирао је законе тих еволуција у књизи коју је недавно на српски превео и прошле године наштампао професор Д-р В. Петковић'). ГЈалеонтологију људског рода и преисторијску Антропологију основали су и разрадили такође француски научници: Ларте, Христи, Пијет, Ривијер, Картејак. Претеча им беше калуђер Буржоа, а највећи зналац и организатор науке Габријел де Мортије. Овај је први унео реда и поузданости у тумачењу оруђа преисторијских људи, и први је израдио добру раздеобу Каменога Доба; али ови предмети излазе из оквира Палеонтологи[е и прелазе у област преисторијске Археологије. У овом погледу немачки су аутори признавали првенство Французима и трудили се да немачку преисторију подигну на исти ступањ. Недавно је Немац Хаузер, који се истакао само својим радовима у Француској, ово написао: „Што се тиче питања о развићу људскога рода и примитивној култури, ми остасмо сувише дуго у шематизму Француза". Аншроиологијом се крунише царство природних наука. И у њој има неколико посебних области : анатомска, биолошка, етнолошка, медицинска, и већ поменута преисторијска Антропологија. На њима су радили и одликовали се многи француски лекари и природњаци. Поменућу само имена Броке и Катрфажа, који су извршили оснивачке студије за краниологију. Број антрополога и љубитеља ове науке у Француској је брзо постао толико велики да се прво учено Антрополошко Друштво основало у Паризу већ 1859. У тој земљи број обрађивача и утемељача Антропологије толики је да се и она називала француском науком. (Свршиће се) ЈОВАН М. ЖУЈОВИЋ

1 ) Шарл Депере: Преображаји жнвошнњског свеша. Београд, 1922. Издавачка књижара Геце Кона.