Prosvetni glasnik

644

Просветни Гласник

више нема права да ради као да има само да образује бирократе који ће имати једино да рукују пером. Рука дечакова је гипча но код одраслога и способнија да научи руковати алаткама. С друге стране, онај који је сам држао алатку у руци разумеће лакше потребе и тежње ручних радника. Ако школа има за мисију да доведе доцније младе људе да се узајамно разумеју, да заспу јарак који дели класе, она се не може ослободити тога да дода ручни рад своме програму. Она ће то учинити и из једног другог разлога: из потребе да открије праву природу детета и да му да најбољу могућу ориентацију. Школа треба да иде још и даље. Људи зависе једни од других, чак и кад су нашли свој прави пут и научили да се узајмно познају и цене. Увек ће бити патње у свет.у. Помагати несрећницима увек је био циљ филантропа. А ако већина оних који мисле и који осећају прима да људи могу бити срећни само ако аомажу једни друге, и да је чинити другоме оно што бисмо ми желели да нам се чини посао у исти мах људски и божански, школа не може а да не схвата да је то њен први циљ. Ми бисмо желели, према томе, пре свега да школа учи децу да воле свога ближњега, да их спрема да добро раде, не само да добро мисле и добро говоре. Срећа свију зависи од тог држања, далеко више но од индивидуалног знања. Векови искуства су јасно доказали немогућност да се успешно учи Добро у виду-моралних поука. Реч има мало дејства; треба је допунити за време читаве младости живим примерима, непрекидном и стрпљиво управљеном праксом. Саможивост и самољубље који су основа људске природе и који су увек готови да отму маха, не могу бити побеђени говорима. Страх од световне и духовне казне даје покаткад резултате, али страх је рђав педагог. Христос нас је учио да једино алтруизам води правој срећи. херман тоблер

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ једна француска граматика. Још год. 1919 изашла је, у издању књижаре С. Б. Цвијановића у Београду, књижица под насловом Крашка француска грамашика (Најпотребнија правила, с таблицом неправилних глагола). — Састављач „М. П." каже на 3 страни: „Покушали смо ... да саставимо ову Крашку француску грамашику ..." Човјек би дакле мислио да је то самостално дјело, а кад тамо, то је пријевод с њемачкога књиге: РгапгбзГзсће Тазсћеп&гаттаИк (1е$ МбИ^еп. Уоп О-г [?. Кгоп. 2\уе11е Аи11а§е. Ј. ВјеIеМ«18 Уег1а§, РгеЉиг^ пп ВгеЈб^аи, 1918