Prosvetni glasnik
20
Просветни Гласник
часним такмацем, но, у исто време, и њиховим сарадником на широком пољу научнога рада. Ви ћете имати прилике да се упознате с великим тековинама научног рада технике. Статика, наука о јачини материала, хемијска и механичка технологија, електротехника, јесу крупни драгоцени каменови у сјајној круни људских знања; те науке заузимају видно место међу осталим тековинама људскога духа. Научним техничким радом не само да су створене нове научне дисциплине, него су сами методи научног рада претрпели знатну измену у сагласности с циљем. За технику наука није крајњи циљ и ученост једини идеал, него продуктивна примена научних истина у корист човека и људског друштва. Нови методи научних истраживања, примењени у техници, дали су у брзо богате резултате и нашли су скоро широку примену и у области чисте науке, а тиме се техника у неколико одужила науци за оне велике услуге које је она чинила и чини друштву у опште, и којима ће се техника користити и у будуће у највећој мери. Потреба научног рада у техници јавља се још и отуда што се приликом примене научних резултата могу посматрати нове појаве, могу наметнути питања и пробудити љубопитства, а то и јесу предуслови за свако научно истраживање, који морају бити искоришћени у интересу наука, што ће бити могуће ако је сам инжењер научни радник. И ако сваки инжењер не може бити научни истраживач, он мора бити у голико развијен научно да нове појаве запази и нотира, да се њима заинтересује и да може формулисати питања која се постављају новим опажањима, да би на њих могао упозорити оне који су у стању да на њих нађу одговор. Област познања којом мора да влада инжењер није још ограничена том стваралачком делатношћу на пољу практичке примене, или на научном раду. Ма колико био важан и висок циљ економског и културног напретка, ми га не можемо сматрати као крајњи циљ наших душевних борби и физичких напора. Ми се не можемо зауставити на по пута, но морамо тежити даље, да нађемо онај виши крајњи идеал коме иде човечанство, морамо тражити мерило и критериум за оцену културе и распознавање њене истинске вредности. Све наше опште, стручно и научно образовање мора бити крунисано широким познавањем путева кроз које је у своме дугом развоју прошла мисао људска, од Буде преко Аристотела, Сократа, Христа, до Канта и Толстоја. Знање историје, географије, филозофије и литературе, у којима се најбоље огледају путеви људске мисли у прошлости и њене тежње у садашњости, даће нам могућносг да суму наших познања крунишемо