Prosvetni glasnik

58

Просветни Гласник

и забележити да од културних народа још Енглези употребљавају и мере чија основа није десет. Овде би се могло наиоменути зашто мере круга и времена нису преобраћене на основу десет. Наша терминологија Математике није била тако срећна да има свога Панчића, који би је уредио и утврдио. И данас се наставници много муче око појединих израза и термина, који су често рђав превод рускога или немачкога језика. Та невоља се уочава у свима нашим уџбеницима, па и Г. Јовановић то осећа и труди се да некако нађе погодне изразе, али они често нису довољно оправдани, јер имамо већ боље. Тако нпр. овде се помињу голи, чисти, округли и мешовити бројеви, итд.; ти изрази се, међутим, не могу задржати. (Мешовити број има друго значење.) Налазе се ставови који се не смеју употребљавати; на пр. 3x 16 = 3 x 10 = 30, 3X 6= 18, 30+ 18 = 48 (стр. 67 и слично на неколико места), где се први знак једнакости мора изоставити, а најбоље ће бити да се са неколико речи замени. За ставове на стр. 135 7 = 1x6 (+ 1) 7 = 1 х 5 (+ 2) 7 = 1 х 4 (+ 3) 6у 7 = 1 (+1) 5у7 = 1 (+2) 4 у 7 = 1 (+3) најбоље је рећи да су штампарске погрешке. На стр. 150 говор је о десетним разломцима и о томе да се методичари не слажу у обради овога питања. Ту је незгодно ово изражено: „Једни схватају десетне разломке као десетне „бројеве"..." У ставу на стр. 141 : „Број се множи са 10, 100 или 1000, кад му се додаду 1, 2 или 3 нуле", требало је рећи „допишу" место „додаду". При упознавању бројева од 20 до 100 (стр. 65) и од 100 до 1000 (стр. 69), лепо је извођење са банкнотама, али то ипак није тако погодно. Г. Јовановић је противан мишљењу старијих методичара, који се при томе држе дрваца. У дискусију овога питања нема потребе улазити, јер су то раније многи довољно расправљали, у време кад се у њиховој средини употребљавале разне врсте банкнота. Овде се има напоменути да употреба дрваца у основној школи има везе са рачунском наставом у средњој школи. У посебној и општој Аритметици за средње школе полазна тачка је бројна линија, која није ништа друго до слика једнога штапића који је начињен настављањем дрваца. Рад са бројном линијом не сме се пренебрегнути, а не може се ни банкнотама заменити. С погледом на неподесне Мочникове уџбенике, било је унесено скроћено множење и дељење у програм за нижу гимназију. Пошто овоме има замерке за нижу гимназију, тим пре нема му места у V разреду основне школе (стр. 73). Код рачунске радње дељења треба разликовати право дељење и дељење као мсрење. (У нас је уобичајено рећи дељење као мерење, а