Prosvetni glasnik

86

Просветни Гласник

колико год утиче на њега, толико га у исти мах и одсликава. Око средине прошлога века, у доба великих научних проналазака, највише се говорило о психичким атомима и о духу као серији стања свести. Разум, наше ја и вољу називао је Тел литерарним метафорама без икакве супстанциалне подлоге у духу. Данас, опет, психоанализа у главном одговара нашем поремећеном и раздешеном јавном животу, као и великој склоности за интроспекцију и анализу потенцираних или иначе ненормалних расположења. Сем тога, ми видимо да у модерној уметности, поред остали х-изама, постоје и правци импулсионизма, интимизма и примитивизма, а од модерних песника могу се чути изјаве да нису одговорни за своје ја, и да се личност адекватно изражава не у логичким реченицама, него у експлозији нејасних и неповезаних речи. Је ли онда чудо што је такво доба избацило на површину Д-ра Сигисмунда Фројда, човека од несумњиво велике научне вредности, који има још и ту добру особину што се препоручује да своје примитивне, поремећене и неодговорне савременике лечи психоанализом. КАТАРИНА БОГДАНОВИЋ

ШПЕНГЛЕРОВА „ПРОПАСТ ЗАПАДА" — ЈЕДНО ПИТАЊЕ ИЗ ОБЛАСТИ МЕТОДОЛОГИЈЕ 1. Само су Науман за време рата и Ајнштајн после рата узбудили у Немачкој духове као сад Шпенглер. Као Науманова, тако је и Шпенглерова књига изашла у „психолошком моменту". Обојица су формулисали оно што је тамно лежало у душама свију. И у томе лежи прва одгонетка њиховог успеха. Науманова књига израз је ратне, Шпенглерова послератне немачке психологије. Немци су, како веле, ратом хтели да задобију једно „место на сунцу". Кугла земљина подељена је, резоновали су они, на неколико сфера. С једне стране лежи грдни комплекс руског царства, с друге стране Енглеска са својим чврстим и у исти мах тако еластичним колониалним системом, с треће Сједињене Државе Северне Америке. Овим организацијама треба ставити на супрот једну еквивалентну организацију. Ко то није у стању, мораће да падне под власт оних првих. Тиме је имплицитно речено да се принцип националитета и националне државе преживео. Нација је постала одвећ мала јединка у борби за опстанак. Ваља остварити један супранационални систем. За Немце у том погледу долази у обзир прво Немачка и Аустрија, којима би се