Prosvetni glasnik

182

Просветни Гласник

у свом културном развитку, траже зближ ,ње и уједињење против могуће немачке агресије у будућности. Пре рата се ценило да Словена има око 150 милиона. Сада немамо званичног пописа свих словенских народа, и ја услед тога узајмљујем бројеве од проф. №ес1ег1е-а за 1900 год.

У 1910 год. исти ауторитет цени да су нарасли на 156.000.000. У сваком случају Словени сачињавају више од трећине европског становништва, и кад би се ујединили они би представљали највећи народ и државу. Противно Немцима, словенске мањине у суседним несловенским државама релативно су мање од немачких мањина у словенским државама; а у ствари, највеће словенске мањине — Мало-Руси у Пољској — налазе се у једној словенској држави. 12. — Околности које су произашле из рата упућују све европске народе на солидарност и јединство; и ја верујем да се Европске Сједињене Државе развијају. Ова ће се нова Европа развијати полагано и мало по мало. Као прва периода појавиће се овде онде тешњи споразуми код појединих народа. Ми већ имамо групу Велике Антанте, која претреса економске и политичке спорове међу појединим члановима, и сачињава признати интернационални ауторитет. Даље имамо Малу Антанту и споразум који је потписала Чехо-Словачка с Пољском и Аустријом; истовремено су учињени покушаји да се споразумеју Пољска и мале балтичке државе, а и разноврсне кавкаске државе на југу Русије, такође се прикупљају. Свуда видимо напоре ка уједињењу. Лига Народа ради у истом правцу, а интернационалне конференције у Вашингтону, Кану и Ђенови могу се такође напоменути • Немачка и Русија ту скоро су закључиле савез. Природно је да су односи између Француске и Немачке и сувише затегнути, пошто раздраженост и антипатије из рата нису још потпуно ишчезле. Али у Немачкој и у Француској исто тако непрестано расту гласови који упућују на споразум. Француској се приписују експансионистички смерови, а не увиђа се довољно колико је страшно Француска препатила, ма да је изишла као победилац. Русији и Немачкој је призната потреба за економском рестаурацијом; али је Француска страдала не мање од Русије, пошто је рат првенствено вођен на француској (и белгијској) територији. Немачка није била ратом оштећена,

Руси (с Мало-Русима и Бело-Русима) • 94.000.000

Пољаци • • Чеси и Словаци Срби, Хрвати и Словенци Бугари Лужички Срби

20.000.000 9.800.000 10.050.000 5.000.000 150.000

139.000.000