Prosvetni glasnik

Естетичко васпитање и националне зндменитосТи

201

што видимо, слаже и са захтевима естетичкога образовања, а тиме ћемо је још више узвисити, јер „свако формално образовање ученика није ништа друго до развој филозофскога смисла" (А. Р. ВегпћагсН, Рг1е(1г1сћ-МегЉезсћез Оутпазшт, Рго^гат 1816). — Што је математика и с обзиром на естетиско васпитање (као несвесни фактор његов) у срећнијем положају но остали предмети (ако и тако сиромашна садржином, или баш зато), стоји највећим делом до тога што је математика најпростија наука и најсавршенија наука, што је она, као таква, најбоље образовала своје представнике и за наставу (научни метод и наставни метод се ту више помажу но у другим предметима), и што она стога, и када учитељи њезини не одговарају свему у свом позиву, својим савршеним методима, нарочито у старијим разредима, и сама ради и с тим сама собом доноси многе благодети за ученике, па међу њима и свој несвесни удео за естетичко васпитање. Што сложенија наука, то сложенији и научни метод, то сложенији и наставни метод; — зато је лакше и предавати математику него матерњи језик или и језик у опште. Да природне науке дају најмногобројније прилике за непосредно посматрање, да се најпогодније могу употребити за увођење у правилно гледање и виђење (и опажање у опште), да оне управо изазивају на све то, — јасно је за свакога за кога оне нису само наука него и природа. Али у школама се то на жалост често заборавља, па се и природне науке уче више из књига него из природе, и старе традиције ових предмета, када су се училе оне животиње и биљке које спомиње и како их спомиње Стари и Нови Завет (ма се оне и не находиле у природи, или не онако како се онде спомињу), одржавају се добрим делом и данас, — често су само књиге замењене, метод је остао исти. Да се с таквим методом не може извући ни принос природних наука за естетичко васпитање, о томе се и сада још сваки дан можемо уверити. Задатак је природних наука свакојако у првом реду да ученике упознају с природом, да их науче посматрати природу, опажати природне појаве, сазнавати узајамне везе и сталне односе међу њима, — али ученици у посматрању природе треба да осете и једну разлику: посматрати се може да се упозна, сазна, открије нешто ново, и посматрати се може да се ужива у посматраном предмету, да се осети лепота. Оно посматрање иде у интелектуално васпитање, ово у естетичко. Лепота се пак находи у природи и у уметности, и у естетичком васпитању природа и уметност треба да допуњују једна другу. Не улазећи у многа спорна питања о односу између природе и уметности, и да ли је за уживање у природи заиста потребно да се пре тога развије чуство према лепоме у уметности, зауставићемо се само на поузданој чињеници да посматрање природе и задржавање на утисцима од ње задобивеним појачава схватање уметничких дела, као