Prosvetni glasnik

Никола Томазео

271

У својим етнографским списима, а нарочито у својој језгровитој студији О Корзици, Јонским острвима и Далмацији, Томазео истиче с поносом значајне стране словенске историје и словенског карактера, наговешћујући словенском племену најлепшу будућност. Но као да су му опет најближи Срби, а најпознатија њихова историја, јер у својим наводима њу и њих спомиње најчешће. У једном знаменитом напису свом о Наполеону и Диоклецијану, пошто је изреком споменуо далматинско порекло овог римског цезара, труди се писац да нам објасни његову велику љубав, или управо страст за зидањем, тиме што је Диоклецијан био родом Словен. „Словенима је, вели Томазео, љубав за зидањем већ у крви. О Урошу, српском краљу из тринаестог века, историја прича како је за четрдесет и две године свога владања подигао мноштво цркава и болница: и у Јерусалиму и на Синају и по другим крајевима на суху и по острвима. Диоклецијан је и по томе био Словен 1 )". Овде реч „Словен" значи очевидно „Србин", јер, као што ћемо видети доцније, кад год Томазео, говорећи о Далмацији, употребљава реч Словен. или Илир, то је за њега у етнографском значењу једно исто што и Србин. А да су та два појма, односно те две речи, за њега синоними, каже нам и друго место у поменутом чланку, и то баш место где писац наводи Диоклецијаново мишљење о томе како је мучна ствар људима заповедати и државом управљати, кад главар државе живи повучен у своме двору, док људи око њега међутим склапају завере и свима средствима настоје да му затаје истину. У том случају је владалац, по Диоклецијановим речима, један диадемом овенчани роб. Томазео на овом месту застаје и удара гласом на речи: завере и роб. „То су, вели, крупни изрази у којима свако може одмах да распозна крепки стил попа Јеролина Далматинца 2 ) и сву јачину и лепоту српских народних песама, тог чуда не само песничког, него и стилистичког". Нек читалац припази на ове последње Томазеове речи; у њима је, у језгри, апологија коју ће он доцније, у својој расправи Сапп с1е1 роро1о зегдо е Ва1та1а, написати српском племену и српској поезији. У старијим песмама нашег народа (које се, по његовом тврђењу, певају највише у Србији и у Далмацији) Томазео налази најкарактеристичније и најлепше трагове епоса; тим песмама он не може да нађе равних ни на ком другом њему познатом језику. По њему је далматинско загорје куд и камо „омирскије" и од самих Јонских острва. Стога ће он свом силом свога убеђења Хрвата Кукуљевића одвраћати од угле-

') 31опа шИе пе11 а 1е((егапа. 51:ис1и с11 N100010 Тоттазео. Кота, Еппаппо 1^ое5сћег, 1872. Стр. 456.

2 ) Свети Јеролим, чувени богослов и првак латинске цркве, родио се у првој половини IV века у Штридону, варошнци римске Далмације, која као да је лежала у данашњој Крајини Книнској.