Prosvetni glasnik

Савремена чешка музика

455

Велика бура која је завитлала човечанство 1914 године, прохујала је и над чешком земљом. И када су се црни облаци разбили, за чешки народ је настало ново доба. К пагп с!а1ку т!шп 1тои 5уои лергиггаспои 1етпо1:ои... 2а поуут Воћет Шет Ове стихове Антонина Сове написао је млади Вомачка као мото за своју чудну збирку клавирских композиција НШат (Истраживања). Тај мото уједно је и Вјерују целе најмлађе генерације чешких композитора. Њој припада дубоко-медитативни Карел Болеслав Јирак, симфоничар раг ехсеПепсе, композитор који са крепким потезом обрађује апсолутне музичке облике, уносећи у њих ванредно богатско контрапунктске технике и чудних хармонских комбинација, заносну гипкост мелодијских линија које се развијају на бизарном ритму, сву снагу једне снажне музичарске природе од огромног знања; Јозеф Кжичка, исто тако претежно апсолутни музичар, аутор ванредних зборова, песама, међу којима се истичу бајке и басне за соло певање и клавир, уз клавирске композиције и оркестарска дела; па најмлађој генерацији припада и Вацлав Шћепан, пианиста првог реда, професор историје музике на Университету у Прагу, духовити обрађивач народних мелодија и композитор снажних камермузичких облика; и поменути Болеслав Вомачка, доктор права и секретар Министарства Социалне Политике у Прагу, одличан познавалац технике, који се игра ефектима контрапункта као и Кжичка, и нарочито као Јирак, несумњиво један од најјачих контрапунктичара чешке Модерне; и Томашек, песник циклуса Жени, и снажни Јарослав Новотни, који је заклопио очи у једноме месту на Уралу као заробљеник, и Вицпалек, мислилац и уметник бизарне инспирације, одважни Карел, Петржелка, Кунц Аксман, Јинджих, Отокар Шин, аутор једне ванредно интересантне науке о хармонији израђене на сасвим новој основи, и толики други. Дела тих људи документују више него ишта да је чешки народ дао композиторе од највећег значаја за савремени ступањ европске музичке културе. Али чешки композитори су у исти мах и уметници који су, уносећи нов тон у европску музику, отворили и нов пут који води у будућност. Не би се смело рећи да је чешка музичка култура сасвим самоникла. Велики таласи музичкога гибања деветнаестог и двадесетог века не само да су запљускивали границе чешког насељења, него су их и пробијали, плавећи плодну Чешку. Берлиоз, Лист, Вагнер, Брамс, били су богови и чешким музичарима, као што су били богови и музичарима других народности. Рихард Штраус је имао поклонике и у Чешкој и те какве поклонике. Прошао је рат, Чеси су, свесни националних