Prosvetni glasnik

540

Просветни Гласник

НАРОДНЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ, ЦРНОЈ ГОРИ И ВОЈВОДИНИ ШК. ГОД. 1922—23 (Крај) Пре него што пређемо на упоређивање између појединих покрајина, напомињемо да је искључено апсолутно упоређивање, јер је несразмер између териториалне величине, рецимо, предратне Србије и Црне Горе толики, да би такво упоређивање било, најблаже речено, смешно. Зато се, код свакога упоређивања, подразумева релативно упоређивање. ШКОЛЕ У ОПШТЕ: ГРАДСКЕ И СЕОСКЕ, МУШКЕ, ЖЕНСКЕ И МЕШОВИТЕ, ДРЖАВНЕ И ПРИВАТНЕ Из одштампаних података види се да је градских основних школа било највише у Јужној Србији, како апсолутно, тако, нарочито, релативно. На сто школа у опште долазило је у Јужној Србији скоро 18 (17'87%) градских школа. Разлог томе је двојак: 1.) још увек многа села немају основне школе, док их вароши имају све, често и више од једне; 2.) релативно, Јужна Србија је врло богата варошима, што се види чим се баци поглед на мапу Јужне Србије. Најмањи проценат градских школа има предратна Србија, у којој, на сто школа у опште, долази 8 градских (8"19 %). У Црној Гори на сто школа долази 10 градских (1010°/ о ), а у Војводини 12 школа (12 - 39 0 / 0 ). Ако упоредимо број мушких, женских и мешовитих школа, видећемо да мушких школа има највећи проценат у Црној Гори: 15%, а најмањи проценат у Војводини, тек 2 - 51 %; женских школа има највише Војводини — 1'62 %; мешовитих школа има највише предратна Србија — 96'85%, а најмање Црна Гора — 83*92%. И ако су наше основне школе, већ по самом закону о народним основним школама, државне, опет се задржао незнатан проценат и приватних основних школа, којих у Црној Гори у опште и нема, у предратној Србији само 0"25%, у Јужној Србији 0'26%, а у Војводини тај се број пење до 0*47%. ОТВАРАЊЕ ШКОЛА ПО ДЕЦЕНИЈИМА Врло је и интересантно и поучно погледати како су се развијале наше основне школе у прошлости. У ту сврху отворене су у прошлогодишњим статистичким обрасцима потребне рубрике, и узето је као сасвим довољно ако се узмогне сазнати тачан број школа у појединим покрајинама: 1.) пре 1850 год. и 2.) од 1850 па даље, њихов број за сваки децениум. Да би се, и овако коментарисано, створила што јаснија слика тога развоја, изнећемо овде кратку табелу из које ће се моћи створити јасан појам о развоју школа.