Prosvetni glasnik

542

Просветни Гласник

1900—1910 год. Као да је цео свет осећао неки сувишак снаге, који се морао у нешго потрошити, а потрошио се, на крају крајева, у великом светском рату. У предратној Србији број новоотворених школа 1900—1910 год. достиже 17'25°/ 0 свију данашњих школа; у Црној Гори 19-54°/ 0 (25'78% школа отворених у децениуму 1910—20 год. не може се узети у обзир, јер су ту прибројане и оне школе које су ратом 1912—13 год. припале територији Црне Горе), а у Војводини број школа отворених 1900—10 год. достиже 13*63°/ 0 данашњих школа. Једино Јужна Србија чини изузетак. Но томе су криве скоро сасвим само политичке прилике у тој покрајини 1900—10 год. У то доба падају унутрашњи немири у ондашњој Турској и најјача клања између комита с једне и турских власти с друге стране, а и између комита и комита међусобно. Учитељ у то доба бити значило је изложити се национално у овом или оном правцу; па је било тешко наћи људе који ће непрестано држати главу у торби. Настао је дакле један мали застој, да затим дође децениум огромног развоја школа у Јужној Србији, у којој је 1910—20 год. отворено 297 школа, или, у проценту речено, 39 - 02% свих данашњих школа. А за даље четири године: 1920, 1921, 1922, 1923 — напредак је растао још убрзанијим темпом: за четири године отворено је 157 школа, или 20 - 63°/ о свих данашњих школа. Поред свих незгода и трзавица данашњег доба, изгледа да ми ипак напредујемо. Велики део заслуге за то припада школским надзорницима, који са вољом и пожртвовно раде да свој срез унапреде и, колико је више могућно, културно дигну. Нека им је на овом месту и овом приликом речено: хвала. Награда, али само морална, неће изостати у облику све већег благостања краја у коме они раде. А упада у очи и ова чињеница: у Војводини, после 1919 год., настаје, у погледу отварања нових школа, мртвило које је дошло као последица засићености. Свако село већ има своју бар једну школу, а често је имају и салаши. Ако се, садз, и отвори која школа, то је не стизање тамо где се закаснило, већ ход у корак са рашћењем броја становништва; а то је одличан знак да се у Војводини учинило много у погледу школства и да се, тим више, може посветити већа пажња крајевима који су далеко од тога да у погледу школа буду засићени. Ове школске године — 1922-23 — отворено је свега 76 школа, и то: 21 школа у Црној Гори, 39 у предратној Србији, 13 у Јужној Србији, и 3 у Војводини. ЗАБАВИШТА Сразмер између основних школа с једне, а забавишта, виших основних (продужних) школа и шегртских школа с друге стране, даје нам такође јасну слику просветне прошлости појединих покрајина. Јер, док у предратној Србији сразмер између забавишта и основних школа