Prosvetni glasnik

Народне основне школе у Србији, Црној Гори и Војводини шк. год. 1922-23 545

Србији већ се пење до 21 *24°/ 0 , или у 335 школа, а у Војводини 56 - 72°/ 0 (595 школа), што значи да се у преко половине школа у Војводини предаје женски ручни рад. Међутим, Војводина, која држи првенство у погледу женског ручног рада, уступа то првенство, у другим необлигатним предметима, предратној Србији. Томе је, у главном, узрок то што је земљорадња и привреда у Војводини на много вишем степену него у осталим покрајинама, па је теже спроводити школску наставу из воћарства, виноградарства и др. у тим крајевима ^де је скоро свако упознат са рационалним начином обрађивања и рада, него што је то случај у Србији. А кад се томе разлогу дода још и онај да је рад на тим тако корисним и потребним предметима у учитељским школама сведен на минимум, и да је исти и у Србији и у Војводини (где би, логично, требао да је на већој висини), онда је ту још један доказ више у прилог ове претпоставке. У осталом, не сме се изгубити из вида факат да сељак из Србије са више љубави ради воћарство него онај из Војводине. Из доње табеле видеће се како је стајало у појединим покрајинама у том погледу.

У ПОКРАЈИНИ

°/ 0 ш к о л а у

којима је рађено

повртарство воћарство

виноградарство пчеларство свиларство предратној Србији

24-28

16-55

5-32

2-52

246

Јужној Србији

0-39

0-26

—

—

—

Црној Гори

1-75

0-35

0-70

—

—

Војводини

22-88

10-59

2-38

1-24

1-43

АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈЕВИ И ако се са аналфабетским течајевима може постићи леп успех у ширењу писмености, ипак је број школа у којима се одржао аналфабетски течај незнатан, нарочито у Војводини и Црној Гори — по 1'06°/ о свих школа. Што је тако у Војводини, то још није тако жалосно, јер је и проценат неписмених у Војводини мален; али је за жаљење што се у Црној Гори, која има толики број неписмених, не ради у том погледу са више воље него што је то случај. Проценат аналфабетских течајева у предратној Србији двапут је већи него у Црној Гори и Војводини: износи 2'29%, а у Јужној Србији пет пута већи — 5'52°/ 0 . Овде морамо нарочито да истакнемо рад учитеља у преспанском школском срезу, где је уз сваку другу школу одржан аналфабетски течај. Осим моралног задовољења које су ти вредни учитељи имали, они су за свој рад примили и награду у новцу, која, истина, није вепрооветни глаоник, 9 св., 1924. 35