Prosvetni glasnik

548

Просветни Гласник

ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ По власницима којима припадају, школске зграде деле се на државне, онштинске, верске (конфесионалне) и приватне. Државних школских зграда имала је највише Војводина: 11'04°/ о . Знатно мање државних школских зграда имала је предратна Србија 3*49 %, а најмање Црна Гора — 3*19%. Тако висок проценат државних школских зграда у Војводини настао је тако што је бивша маџарска управа у свима сиромашнијим местима дизала школске зграде о свом трошку, и тиме уједно вршила пропаганду у своју корист. Школских зграда које су својина општинска има највише предратна Србија — 88-08%, затимЈужна Србија — 71 '22%, па Црна Гора 63'76%, и на послетку Војводина са 44'13%, дакле, упола мање него предратна Србија. Конфесионалних школских зграда има највише Војводина: 37'86%, затим Јужна Србија —. 1'62°/ 0 , па Црна Гора — 2'44 %, а скоро их и нема предратна Србија, јер ту проценат износи само 0'13%. Из горњих података може се закључити од коликог су значаја биле црквене организације за крајеве који су били под туђом политичком управом. Једино подизањем школских зграда стварала се могућност да се у просветном напредовању не застане за другим, привилегованим народима, и с тих разлога подношене су знатне материалне жртве како у Војводини тако и у Јужној Србији. Школских зграда које су својина приватна било је највише у Црној Гори: 30'66%, затим у Јужној Србији: 10'12%, У предратној Србији: 8'30%, а у Војводини само 2'48%. Изгледа као правило да сиромашни крајеви имају највише приватних школских зграда. А то је и разумљиво. Да се подигне једна школска зграда, потребна су велика новчана средства, до којих сиромашни крајеви не могу доћи без великих жртава. Зато је лакше наћи за школу неку приватну зграду, која ретко кад одговара потребама једне модерне школе. Дужност је државе да у тим крајевима диже школске зграде, и у том правцу учињен је ове године знаган корак унапред: у буџет за 1924—25 годину унесена је свота од 20,000.000 за зидање нових школских зграда у сиромашним крајевима. Ако упоредимо школске зграде које су грађене за школу са онима које су грађене у друге сврхе, видећемо да је за школу грађено највише у Војводини, 95'52%, а најмање у Црној Гори: 56'90°/ о . У предратној Србији грађено је за школу 72'73% (скоро % свих зграда), а у Јужној Србији 69'12%. По томе да ли су школске зграде грађене од тврдога материала или од кога другога, однос између покрајина стоји овако: