Prosvetni glasnik
Народне основне школе у Србији, Црној Гори и Војводини шк. год. 1922-23 55]
ШКОЛСКЕ ХИГИЕНСКЕ ПРИЛИКЕ Највише школа које су одговарале хигиенским захтевима имала је Војводина — 92-56°/ 0 , према 7 - 44°/ 0 нехигиенских. За Војводином долази предратна Србија са скоро % хигиенских школа (72-78%) према 27'22°/ 0 нехигиенских. У Црној Гори има 47'04°/ 0 хигиенских, а 52 - 96% нехигиенских школа. Најгоре у том погледу стоји Јужна Србија са својих 43 - 76% хигиенских и 56 24% нехигиенских школа. Нема сумње да такво стање наших школа, које би требале да буду у неку руку модел здраве и практичне куће, врло рђаво утиче на појмове о хигиени, који су нашем народу и иначе прилично страни. Ипак је у целој ствари најгоре то што се такво стање школа неће и не може брзо изменити. Ко ће од толико нехигиенских школа, у кратко време, створити хигиенске, кад има да се отвори толико нових школа у местима где их досад није било, а где су преко потребне? Само великом упорношћу учитеља и школских надзорника да се то стање поправи, моћи ће се нешто постићи. А напори у том правцу учињени биће од највеће користи и по ђаке и по становнике дотичнога краја. Чак и код најосновнијих принципа школске хигиене, код количине светлости у учионицама, опажа се жалосна чињеница да у Црној Гори има управо Ј /з школа са мало светлости, а у Јужној Србији у 26*41 % школа нема довољно светлости. Па и у предратној Србији проценат школа без довољно светлости велик је: 17'44 0 / 0 . Једино Војводина у том погледу донекле задовољава, јер тамо само 2'84% школа нема довољно светлости. У погледу загревања учионица, Војводина стоји најбоље, јер има само 1'33°/ 0 школа које се лоше загревају, док их Јужна Србија има преко половине: 50'69%. Није тешко замислити у каквим несносним приликама живи учитељ у Јужној Србији, који мора кроз 3—4 месеца у години или да гута дим, или да се смрзава заједно са децом. Још несравњиво горе у том погледу стоји Црна Гора, која има 81 '88% школа које се лоше загревају. А ни предратна Србија, са својих 35*51% лоше загреваних школа, не стоји ни близу онако добро како би то могло бити. Па, пошто ту нису по среди неки нарочито велики и чести издаци, склони смо веровати да је, бар ту, по среди онај чувени наш јавашлук: не набави се пећ ваљана на време, а „у невреме ни ђаво не иде из собе", како каже пословица. Против пожара осигураних школских зграда има једино Војводина, и то без мало % свих школа (74'07%)- У другим покрајинама тај је проценат тако незнатан да га ми овде спомињемо само зато не би пи тиме дали подстрека да се општине натерају да зграде школске осигурају. У предратној Србији само је 3-04% школа осигурано против пожара. Чак и Београд, варош у којој је опасност од пожара већа него по селима, од 17 школа има само 4 које су осигу-