Prosvetni glasnik

558

Просветни Гласник

Феудални поседник који је имао глину на своме поседу, добијао је за њу накнаду од грнчара који су је копали; о томе има и пропис у једној хрисовуљи: И иа тои иик-к кто копа глииоу гркии,шћ, да си оузима црккка Оксти Георгнк гркнце што м за потрЕко!,'. 1 ) Шавац (шккв.и,к) је општи назив за оне сеоске занатлије средњевековне који су се бавили шивењем, а делили су се на шавце кожушне или шккцки кожоушнк!') (што су шили кожухе), на шавце скорњане или шккп,к1 скорнинм 1 ) (што су шили доколенице), и на шавце свитне или шккн,и скитни (што су шили тканине, између осталог и гоуни и клашие). Шккци су, често пута, образовали и читаво село, па се и сад у именима села томе налазе трагови. Кнез Лазар је Раваници приложио село Шаккче, 2 ) које је садањи Шавац близу Параћина. Сад се шккцки кс>жоушнм зову кожухари (тај се назив отпочео употребљавати још за трајања средњега века); шккцк! скитни су данас кројачи, абаџије и терзије, само се у Дубровнику за немачки сЈег ЗсћпеШег или латински заг^ог још задржао средњевековни назив: шавац. 3 ) Зидар (зидкцк) је био по селима честа појава у Неманићско доба; он је имао задатак зидати, а зидлиик не само кућа, манастира игд., већ и градова, било је тада у правом полету. Какво је било наше средњевековно грађевинарство и како се оно организовало — још није довољно испитано, Досад су проучаване старе цркве и манастири, задужбине царева и краљева; тек узгред се, без дубље студије, помињали градови и мостови, али се није упуштало у испитивање: какве су биле остале грађевине, поглавито куће за становање, какве властелинске а какве себарске. До душе, тих старих грађевина нема више (осем неких остатака од грађевина властелинских), али им ни трагови нису тражени, нити се из литературе суседске Византије и Италије, у којима су себарске куће онога времена биле можда сличне кућама наших себара, тражила бар бледа слика онога простога грађевинарства по селима које је подмиривало потребе себара и којим су се бавили многобројни селски зкдци скромније квалификације, Да су грађевине господарећих сталежа чврсто грађене, знамо по остацима њихових задужбина и по савету што га Милош Обилић даје кнезу Лазару да Раваницу подиже Од студена креча и камена, А покривај плочом и каменом. 1 )

Ј ) Ст. Новаковић: Законски споменици српских држава средњега века, 612, 628 и 700.

2 ) Ф. Миклошић : Мопитеп{а 8егМса, 197.

3 ) Вук Стеф. Караџић: Српски Рјечник.

4 ) Употребљаван је и дрвени кров: Цркву граде два Мрњавчевића У Јелици у планини пустој, Покривају јеловијем клисом.