Prosvetni glasnik

564

Просветни Гласник

Мајстори су, да би се задржавали на послу потребном феудалним газдинствима и поседничким интересима феудалних господара, ма да су иначе чинили себарски ред, ипак ослобођавани извесних обавеза меропашких и стављани у исти ред у који сокалници. Од виноградарског посла и косидбе нису ослобођавани: Д вииогрлдк. кеакк да кс>пд, и попк, и дшакк, и отрокк, и кслци л\аисторик, шкс и прочи ракотпици. п скпо да кос{, гако л\еропси, и сокалипп,и и маисторик кси кдпако. 1 Ј По другом законском споменику се ни оридбе не ослобођавају: п кокачик оурочнии, др-ккод-клк, и шккци , н стркго\'пик, и седларик, и гркпчарин, и зкдци, и златарик кси да ор10 и косе како и сокалпици. 2 ) У Русији је таква себарска обавеза работе занатлијске трајала и у другој половини XVII века; из 1661 год. има један споменик у коме се вели: „Двор Ивашко кузнец-в сћетг три коробћи, а с-ћна коситђ 15 копенг" 3 ) У осталом, такав и, по свему судећи, нешто гори него ли у средњевековној Србији, био је положај занатлија сеоских у целој Европи: јер су они били или бесплатни работници у Феудалном газдинству, или и занатлије и технички работници, ако су одржавали своје занатлијско газдинство. 4 ) Године 831, за време Лудвика Благословеног, занатлије су биле неслободног положаја, у својству отрока, и били су обвезни бесплатно радити у корист манастира у замену што су ослобођени од тежачких работа. 5 ) У западној Европи је, више и пуније него ли у Неманићској Србији, у средњем веку занатска производња за читава столећа била груписана око властелинских дворова. 6 ) Првобитно је у целој Европи занат био тесно свезан с великим феудалним газдипствима;') тоје, извесно, наследство још из античког начина производње. 8 ) Који су економски услови деловали, те су у Неманићској Србији, више него ли у оновременим европским државама, занатлије расути по селима у место да буду груписани у предузећима феудалних господара (ма да је и тога облика у феудалној Србији донекле било), требало би нарочито испитивати. Зато што су у средњевековној Србији неки занатлије ишли од села до села те тражили поруџбинаре и код њих од њихова материала радили, којих појава и сад по гдегде има, држи се, заједно с Бихером"), да је то првобитна форма заната. Међутим, привредни

Исти, 625. 2 ) Исти, 628. 3 ) П. Масловг: Теорил развит1п народнаго хозлпства, 137. '') Рудолф Ајслер: Социологија , 185. 5 ) М. Ковалевскш: бконом. ростЂ Еврогш, т. III, стр. 12. 6 ) К. Маркс: Капитал, 1. 7 ) М. Габерланд-в: Народоводение, I, 67. 8 ) Д-р Милорад Недељковић: Основи политичке економије, 104 и 105. 9 ) К. Бихер: Постанак народне привреде.