Prosvetni glasnik

Ронсар и француска ренесанса 715 Уздуж ове лепе обале, Ти си обавијен до доле Дугим рукама Дивље лозе.

Требало би цитирати и оне винске песмице из којих избија ведро и здраво расположење једног деликатног епикурејца. Требало би све то упоредити са макар најбољим стиховима прве половине XVI века, па онда имати јасну представу о значају појаве ове прве збирке Ронсарових стихова. Ронсар је у току идуће четири године дао допуну својих ода и два издања своје прве књиге Љубави, поред још других збирки стихова. Неколико првих ода и већину песама и сонета из збирке Љубави инспирисала је Касандра, песникова прва опевана љубав. Истраживачима је успело идентификовати Ронсарову Касандру са Касандром Салвиати, девојком из једне флорентинске племићске породице, која је становала са својим родитељима у близини Блоа, где ју је песник и упознао с пролећа 1545 или 1546 године. Касандра је имала тек четрнаест година када је својом ванредном лепотом опчинила Ронсара. Она се убрзо удала за неког поседника и пустила песника да и даље уздише за њом. Он је заиста у једном великом низу песама, малих ода и сонета, неуморно и на један од Петрарке освештали начин, анализирао своја осећања и изложио све фазе своје дуге љубави. Сада је немогуће рећи колико је било искрености у љубавној фразеологији овог следбеника Петраркиног; за нас је главно да се и од ових стихова може учинити добар избор малих и ретких ремек-дела. Довољно је овде цитирати онај бисер свих антологија, ону познату песмицу Касандри, блиставу и свесну као пупољак руже који опева: МЈ§поппе, аНопб уојг 51 1а гозе (Јш се та1лп ауоИ: с1екс1о5е 5а гоће с!е роигрге аи зо1еП, А ројп! регЈи сез1:е уезргее 1ез рПх Је за гође роигргее, Е* 50п ±е1п± аи У051:ге рагеИ. [^аб! уоуег сотше еп реи (3'ехрасе, Мј &Јпоппе, е11е а Јебзиз 1а р1асе 1.а5, 1а5, зез ћеаи(:е2 1аЈ85е сћеоЈг! О угаутеп!: тагаз1:ге №1иге, РиЈ5 ^и'ипе 1е11е Неиг пе с!иге Оие с1и таИп јиз^иез аи зојг! Оопс, 81 уоиб те сгоуег гшјЈпоппе, ТапсПб цие У051ге а§е Неигоппе Еп ба р1иб уег1е поиуеаи1е, СиеШег, сиеШег У051ге јеипеббе: , Сотте а се51е {1еиг 1а уЈеПеббе Рега 1егпјг уок1ге ђеаи1:е. (III, 75.)