Prosvetni glasnik

Општи део

1145

ђивати и наплаћивати само она државна потраживања која прои* стичу из службеног односа а не претстављају накнаду штете проузроковану од лица набројаних у чл. 109 и 113 Закона 0 Главној контроли. Према томе по § 94 Закона о чиновницима може се ставити забрана само за наплату оних државних потра* живања за утврђивање којих је надлежна дотична управна власт, а то су сва потраживања државе од државних службеника и пензиокера, која проистичу из службеног односа изузев потраживања на име накиада штете причињене од лица која су по чл. 109 и 113 Закона о Главној контроли одговорна за накнаду штете, коју утврђује и за коју обезбеђење и наплату тражи Главна контрола односно њен пуномоћник (чл. 51, 69, 73, 91 и 94 Закона о Главној контроли). Међутим у ст. 2 у вези ст. 1 § 264 Закона о чиновницима прописано је да се, док Закон о извршењу и обезбеђењу не ступи на снагу, за државна потраживања може ставити забрана, и то и административним путем, из чега излази, да се по § 264 Закона о чиновницима може ставити забрана и за државна потраживања на име накнаде штете причињене од лица која су по чл. 109 и 113 Закона о Главној контроли одговорна за накнаду штете, само оваква забрана нема карактер забране ради наплате потраживања које је утврђено (§ 94 Закона о чиновницима), већ има карактер забране ради обезбеђења потраживања које се има утврдити (чл. 73 Закона о Главној контроли). С обзиром на ове правне чињенице долази се до следећих закључака: 1) Управне власти могу доносити одлуке о стављању забране на принадлежности државних службеника и пензионера ради наплате само оних потраживања државе која се но постојећим законима могу и имају утврдити административним путем, а то су потраживања која проистичу из службеног односа и за утврђивање којих није надлежна Главна контрола. Забрана се ставља по ст. 2 § 94 Закона о чиновницима и то на укупне активне или пензијске принадлежности. Уколико специјалним законским прописима није друкчије одређено (§ 2 ст. 2 Закона о општем управном поступку), одлуку о забрани доноси надлежни управни орган по одредбама §§10, 59, 69 и 106—113 Закона о општем управном поступку. Жалба на одлуку првостепене управне власти подноси се по одредбама §§ 114—123 Закона о општем управном поступку, а тужба на Државни савет по одредбама Закона о Државном савету и управним судовима. Ако је жалба поднета на одлуку о забрани због неправилно примљених додатака на скупоћу или због изузете аконтације путних и сеобних трошкова, онда другостепена управна власт неће доиети одлуку пре него што о спорном случају не прибави обавештење од Министарства финансија према одредби чл. 18 Уредбе о додацима на скупоћу^државних службеника бр, 10990/1 од 12 марта 1932, чл. 32 Уредбе о додацима на скупоћу државних пензионера бр. 11330/1