Prosvetni glasnik

Прагматизам

7

теоричари сазнања, никад о том нисмо сигурни .. . (1Лс1ее с!е 1а уегИе р. 30—31). Кад се дакле узме у обзир целокупан душевни живот човека, а не само његов разум, онда се филозофски проблеми појављују у сасвим другој светлости. Поменимо и један други психолошки начин на који Џемс, један од најзначајнијих претставника прагматизма, утврђује реалност спољнег света. За њега полазна и завршна мудрост Кантова „нема објекта без субјекта" сувише је наивна, ма да је она у очима Шопенхауера толико дубока да онај који је добро асимилује постаје одмах од „нефилозофа филозоф". Двојство субјекта и објекта, по Џемсу, Бергсону, Бе Коу-и и др., није чињеница правог, чистог, непосредног искуства. У непосредном искуству постоји само опажај али не и свест која опажа, само објект а не и субјект који констатује објект. „Чиста перцепција" (Бергсон), „непосредно дато" (Се Коу), „чисто искуство" (Џемс) не садржи у себи двојство субјект-објект, већ само објект. У сваком чистом акту опажања код одраслог, у почетку душевног развића код детета, и развића људске врсте, а код животиња, изгледа, уопште, не постоји двојство субјекта и објекта. Субјектобјект, самосвест, ја, то су резултати апстраховања који имају своју историју. Пред неком лепом сликом, или кад нас мелодија толико освоји да се заборавимо, постоји само слика, само мелодија, али не свест о слици или мелодији. Свест се извлачи из непосредног искуства и ретроспективно има илузију као да искуство почиње њом. Кантов идеализам француски прагматисти називају „наивним", јер полази од једне секундарне чињенице искуства а не од једне примарне, наивним у истом смислу као и наивни реализам који инстинктивно верује да постоје објекти независно од субјекта. За њих објекти непосредног искуства, т.ј. „слике иису ни субјективне ни објективне, јер претходе раду апстраховања који даје смисао овим придевима." (Бе Коу, Кеуие бе М. е1 де М. 1901, р. 422). За њих „нема шта да се тражи како се свет екстериоризира, већ како се ја интериоризира". (Бе Коу, Кеуие с1е М. е! <1е М. 1900 р. 229). Свест или субјект за прагматисте то је дакле нешто што се издвојило из непосредног искуства и поставило као субјект који има илузију да поставља објект. — Објекти који актуелно нису дати ипак постоје, чине део „наше виртуелне свести", „наше потсвести". (Видети Прагматизам: Огледи о Радикалном емпиризму. Да ли свест постоји? и Свет чистог искуства. Превод г. Б. Недића). Такав је други психолошки начин на који Џемс доказује постојање објекта без субјекта, света независна од свести, на који дакле поставља свој чисто емпирички реализам (не онтолошки). Прагматизам је, као што се то већ назире из ова два примера, један психолошки поглед на свет, једна филозофија изграђена на психологији. Психологизам је љегова оншта карактеристика. Томе се није ни чудити, јер Виљем Џемс, за чије је име везан прагматизам, био је већ пре тога славан психолог. Прагматизам као доктрина противставља се рационализму и монизму, ма да његова критика ових учења више наглашава