Prosvetni glasnik

Корнелије Станковић

325

развила после другог Корнелијевог доласка у Београд 1861, односно 1863, када је Корнелије, после путовања по Србији, изабран за хоровођу на место Милана Миловука, и када је Корнелије створио тако звани приуготовни хор, чији су чланови после свршеног курса примани за редовне друштвене чланове. У тај приуготовни хор ступили су сви ученици Стеве Тодоровића и космополитски музички правац, који је заступао Миловук, морао је уступити место националном музичком правц-у, који су заступали Корнелије и Тодоровић. Већ сама чињеница да Корнелије ствара приуготовни хор јасно показује његову намеру: да музичко васпитање стави на солидну основу, и он већ 31/ХП-1863 подноси М. просвете предлог и правила за оснивање Певачке школе. Како је и Миловук нешто пре њега тражио од Министарства дозволу за оснивање Музичке школе, у којој би се изучавали инструменти, нарочито виолина, то су иста правила прилагођена и за Корнелијеву певачку школу, а он је постављен за учитеља певања са годишњом платом од 300 талира. У Државној архиви налази се Корнелијева иретставка, по којој је донео одлуку Косга Цукић, министар финансија, који је тада замењивао министра просвете. Од интереса је његово писмо Министарству просвете: „У данашњем веку вештина музика негује се у свакој изображеној држави као један од најглавнијих фактора у изображењу човештва, јер је музика једна од оних вештина, које облагорођавају срде и осећања... Мој задатак беше да мелодије црквених песама напишем у ноте онако, као што их је народ наш до данас сачувао те да их тако задржим од пропасти и изопачења. Тако мелодији дадох ону хармонију, која одговара како духу мелодије тако и -осећању нашега народа. Дело је готово, ,али праве вредности може имати тек онда, кад се у живот уведе, а моје уверење свагда је било да се то с правим успехом може учинити само у Србији". Из ових разлога Корнелије оправдава отварање школе певања и стварање школованих певача. Циљ школе јасно је одређен чл. 1 Правила за правителствену школу певања, а на име: „Школа пјевања понајближе и поглавито је опредјељена, да се срца учеће се младежи образовањем у гласовној музици облагорођавају и да се црквено пјеније правилним хармоничннм појањем усаврши". Када су правила одобрена Корнелију није било суђено да продужи своју делатност у школи, јер се болест почела јаче да испољава и он иде на лечење у Рожњаву, и једина материјална еретства за издржавање били су приходи од проданих књига, које су штампане. Али можемо замислити да се ни онда, као скоро ни данас, није могло живети од продаје књига.