Prosvetni glasnik
350
Просветни гласник
У осиовним школама у последње време обраћа се све већа пажња цртању. Примећено је да дете ооновне школе лакше нацрта оно што 1му учитељ каже, 'него што би речима (Могао да напише. Само се ту претерује, да би изложбе на крају школске године биле лепше, учитељи допуштају да деца копирају и прегледају са разних слика. То води томе да се дете не развија индивидуално, већ гледа туђим очима. Ученик пимназије већ почиње озбиљније да гледа на цртање. Увидело се да цртање може готово за све предмете да нослужи као помоћгао средство. Географија се лакше запамти, ако ученик нацрта део континента, или државе. Слика дуже остаје у памети него писана реч. Доказ су слике из историје. Може професор нашироко да описује личност Немање, Душана или Цара Лазара, ако није његово предавање и сликовито мање ће да остави утисак на децу, него добар портре нашег бившег историског владара. Веронаука, .ботаника, зоологија, геометрија и остало, увек ће се боље запамтити и разумети, ако су илустроване и добрим цртежима. Цртању, као самосталном нредмету, треба обратити велику пажњу. По програму за реалне гимназије предвиђено је цртање у шест разреда. Цртање треба исто тако да је и обавезан предмет, нарочито у грађанским школама. Ту треба завести цртање са више часова недељно. Овршени ученик грађанске школе љшже и да не зна тропске биљке, или ваневропске животиње; као будући мајстор, занатлија, трговац итд. ;мора да из те школе извуче велико 31нање из цртања. До сад је доста слабо обраћана пажња на народни стил. Чеси, Мађари, Бугари и Румуни су, преко грађанских школа, већ створили свој стил. Сви занати: керамика, везови, дрвенарија итд. носе обележја народа у коме су израђивани. Код нас, који имамо толико народних мотива, готово још ништа није урађено. Или ако је нешто и урађено, то су узимане сирове народне шаре и цросто копиране на ћилимове 1И остале индустриско - занатске предмете. Мора се почети испочетка. Научити ђака оирогвом народнам мотиву, прво да га заволи као свој. Од њега тражити да он од тих шара сам стилизује, усаврши и примењује наш стил. Наравно оо упутствима и контролом искусног наставника. Даље, како ,у гимназијама, тако и у грађанским школама, нарочито обратити пажњу и неговати цртање по природи, и упутити га у трећу димензију. Забрањивати прекопирање шарених „анзиекарата", или нарочито за то удешених прегледа. Тек онда