Prosvetni glasnik

Корнелије Станковић

319

Неуспех ових првих дела тешко му је -падао, али га је он и одвратио од пута који није био националан. После овога, Корнелије се нашао на раскрсници и није знао којим путем да крене. Ето у то доба јавља се руски прота Рајевски, који га упућује на прави народни пут, и коме се Корнелије онако лепо захваљује. (!хвативши културну и уметничку вредност народних световних и црквених мелодија, Корнелија први кораци воде у Сремске Карловце, где он 1855 приређује свој клавирски концерт, који су Патријарх и публика лепо примили. Патријарх Јосиф Рајачић изашао му је у сусрет: да му омогући стављање у ноте нашег црквеног певања на тај начин, што му је одредио најбоље певаче да му певају црквене мелодије, а између њих једног чувеног певача кога су звали „Попица". То је Атанасије Поповић, прота осечки, коме Корнелије такође захваљује у своме предговору Литургије. О томе догађају причао ми је покојни Стева Тодоровић, сликар, друг и пријатељ'Корнелијев следеће: „У великој с.али Патријаршије Корнелије је изјавио Патријарху Рајачићу и архимандритима своју жељу: да забележи српско православно црквено појање. Патријарх је запитао архимандрите: шта они о томе мисле, нашто су они одговорили: да не верују да се све што се пева може и записати. Корнелије онда извуче (на зиду) линијски систем и Никанор Грујић, архимандрит, доцније епископ пакрачки, отпева велико Глас Господен, коју песму Корнелије забележи. За тим Корнелије исту песму отпева како ју је записао, и сви су се сложили да је песма тачно записана." То је био први успех модерног музичког схватања, у који поборници неума и -учења напамет иису веровали. После овога Патријарх се прими да му помогне у раду на бележењу црквених мелодија и Корнелије остане у Карловцима пуне две године и забележи: јутрење, литургију, вечерње, сједалне, бденија и октоих које је у Бечу хармонизирао за мешовити хор и издао: 1862 године: Божественују Службу Јована Златоустог, као I књигу, посвећену Народу србском; 1863— Православно црквено појање у србског народа, II књига, која садржи поједине песме из Литургије, О светлим празницима, Ирмосе, Велико Свјат и Тебе појем, разне тропаре, Песме на Богојављење, Скажи ми Господи, Многаја љета, а 1864 — III књигу, која је „печатана о трошку Правитељства Кнежевине Србије, и у којој се налазе разни тропари, ирмоси, Херувимска песма и Кресту твојему. Овај рад на терену у Ср. Карловцима, пажња која му је указивана и помоћ коју је добијао добро су утицали на њега и његово здравље. Корнелије у предговору Литургије каже о томе следеће: