Prosvetni glasnik

390

Просветни гласник

у госте или у -неко друго место. Неки тврде: „Не идемо у цркву ако нисмо пресвучени и чисти". Нарочито се пази, да човек буде чист, то јест у чистом рубљу, кад негде пође од куће: на пијац, вашар, сабор, или некуда у госте. Све се ово чини због тога, јер се сматра за срамоту ако се човек појави међу људима у старом и прљавом рубљу или оделу. Тако раде само они који су сиромашни, који немају. Млађи људи и девојке имају своје нарочите празничне кошуље, обично нове, које још нису биле пране; њих обуку више пута па их тек онда оперу. Често се таква чиста, празнична кошуља навуче преко друге прљаве, свакодневне кошуље. То је и разумљиво, кад се само сетимо да код нашег народа и у овом случају није важна чистоћа тела толико колико чистоћа и лепота онога дела тела који се види, који је споља. У неким узрастима на чистоћу се оообито пази код оба пола. Момак за женидбу и девојка за удају морају бити увек лепше и чистије одевени од осталих укућана. Особито се пази да је девојка за удају увек чисто и лепо одевена. Каже се: „Девојка је, па је зато увек чиста. Кад се уда како буде." То се чини и због просиоца, да би је увек затицали лепом а и због нечег другог. Девојка својом чедношћу јавља се символом душевне чистоће. Па зато о,на мора и споља увек чисто да изгледа, у чистом рубљу и оделу. Кад се девојка уда, пошто је изгубила своју чедност, пошто се „огрешила" и упознала' живот, може се облачити како хоће. У толико пре што је просиоци више неће ни гледати ни тражити. Човек мора бити чисто обучен кад почиње неки посао. Дете се обуче чисто и у ново одело кад први пут пође у школу. Сејач обуче чисту кошуљу кад отпочне сејање. Обично се спава обучен. Од лица која иду из куће на рад свлаче кошуљу преко ноћи само момци, да би им оне биле преко дана чистије и да их не би „буве посрале". Чистоћа је потребна човеку и на оном свету. Пре него што ће самртник изданути, окупа се и обуче у чисто. Мртвац се окупа и обуче у чисто још и због тога, да би на оном свету био увек у чистом. Јер, како се верује, у чему човек умре у томе ће на ономе свету ићи вечито. Други верују да се покојник купа и умива због тога да би му вода помогла да се опере ^рехова које је починио живећи на земљи. ЂУБРЕ, СМЕТЛИШТЕ Прелазећи на питање чистоће наше сеоске куће, задржаћемо се само на ђубрету и сметлишту. По многим нашим сеоским кућама, пометено ђубре не износи се одмах из куће, него се