Prosvetni glasnik

ПРОСВЕЋИВАЊЕ НАРОДА У ДАНАШЊОЈ НЕМАЧКОЈ У васпитању омладине нове Немачке, кроза све његове ступњеве и компоненте: домаћег, школског и ваншколског дечијег живота, јасно се испољава основна тежња ка стварности — басћНсћкећ, и то немачкој стварности. На место многобројних теоријско-васпитних, често међу собом и сасвим опречних стремљења, у целокупном школству. данашње Немачке доминира та једна једина тежња, као јединствени васпитни смер. Школа води од малена васпитаника томе смеру, чији је јасно видљиви стварни резултат школовања основног, средњег и стручног: изграђивање културне радне личности, као члана народне заједнице, са бескомпромисно јасно одређеним национал - социјалистичким гледиштем на свет. Почињући од очигледне наставе у основној школи васпитаник се упућује у опажање, схватање и изражавање (радом и говором) својих утисака гоз завичаја, почињући од најближе околине завичајног места, земљишта, кућа, људи и рада у њему, па се тај круг прошир-ује на округ, покрајину, па све даље до народа и државе као целине у садашњости и прошлости. Завичај, народ и држава јесте комплексно језгро свеколиког школовања. Све остало: науке, уметност, култура, техничке вештине па и телесна култура обрађује се у вези и односу на тај главни националистички комплекс. У наставним плановима нигде нема никаквих опрека, на пр., у настави религијској према физичко-хемиској или социјално-етичкој. Васпитаник се ни за часак не сме колебати у својој изградњи ни питати: где је истина. Она је у стварности, у егзистенцији немачке земље и народа и његовог права на живот, на рад и на одмор, т.ј. радост и „снагу кроз радост". Национализам у њиховом смислу није ни патриотска фраза ни политичка парола, већ гледиште на свет, колосално изграђено гвозденом (челично-бетонском!) вољом и дубоком љубављу према својој крви, својој рођеној груди: народу и држави и вођи. 3*