Prosvetni glasnik

Просвећивање народа у д.анашњој Немачкој

397

сталном процесу трвења и рвања са дечијим стварним умним и радним способностима и немиле последице искључења по чл. 52, поправних испита, губљења права на даље школовање оних који у средњу школу нису имали права ни да завире, по мери својих способности и увиђавности школе и дома. У класе и групе — разреде и одељења школска деца се распоређују, померају и унапређују на основу стварног радног умног и моралног напретка, не према одређеном броју месеци, истом за све, без обзира на урођене физичке и умне способности. Осморазредна народна школа спроведена и у најмањем сељачком или радничком насељу камен је темељац национално-социјалистичке васпитне делатности. Она потпуно растерећује средњу, а солидна је припрема за сваку стручну школу, као и практично занатство. У средњу школу долазе еминентно способна деца. Остала се упућују на занате по разним индустриским предузећима (Јункерс, Опел, итд.) или у стручне и техничке школе. Позив се бира строго у вези са стручним државним, окружним, месним саветовалиштима, никако искључиво по личној ћуди дечијој или родитељско-ј сталешкој предрасуди: да деца интелектуалаца или радника морају и сама исто бити што су им и родитељи 1 ). (Или: да сви теже „државним јаслима" по сваку цену!). Привилегије припадају немачком грађанину искључиво на основу његовог рада за заједницу и његове личне вредности. Све остале су укинуте. Уметност уопште, па и као васпитно средство и наставна грађа, такође је стављена на сасвим нове основе. Одбачен је без поговора принцип „уметност ради уметности" и уметност интернационалног смисла. Сва уметничка дела из прошлости, особито многа из доба крајем 19 и почетком 20 века у којима, по оцени данашње оријентисаних меродавних уметника, васпитача и народних просветитеља, има ма и најмање нечега мекушног, болешљивог, префињеног, чулно-еротичног или порнографског, одбацују се као „изопачена уметност" (надреализам, дадаизам итд.) „јеврејског укуса" као и јеврејски вицеви и хумористички листови", који омаловажавају личности од вредности, њихова дела или сам немачки народ. То се све сматра као перверзија укуса доконих богаташа и бескорисних псеудо-уметничких радника. У литератури, музици, сликарству, вајарству, архитектури

1 ) Ћерчица врло имућних родитеља упитана: каква је ученица III разреда основне школе, одговара: „Средња. Волим да читам, пишем и цртам одлично, али рачун ми баш не иде. Највише волим ручни рад. Мама пристаје да идем у занатску школу. Бићу шнајдерка и модискиња. Једва то чекам!" — А код нас би због свога богаства гурала се и до матуре, без обзира, на способности.