Prosvetni glasnik
Заједница дома и школе
409
Интерес наставе је у томе што једино школа, интернатски уређена бар за известан број ученика, може вршити како ваља свој васпитачки посао. Нарочито у нашој средини. Интерес ђачких родитеља је у томе што многи од њих нису у могућности да врше своју васпитачку улогу или због своје неспремности, или презапослености или околности што у месту становања немају средњу школу па брину бригу над бригама како да своје дете школују и васпитају. У интересу је и самих ученика јер — овде наводимо један свој напис из 1937 године — од Бога је грехота а од људи зазор и срамота допустити да се сиромашни ученици, другови наше рођене деце тако свирепо муче и злопате. Да живе по сумњивим и влажним уџерицама и да се хране по крајње нехигијенским, прљавим ашчиницама. Али, није то само срамота, већ је то у исти мах и директна опасност за остале другове с којима се заједно школују. Међутим, изгледа — на жалост да ђачки родитељи нису довољно свесни те опасности, која стално лебди над њиховом децом. Стога је апсолутно потребно стално истицати чињеницу да ови сиромашни ученици који живе под тако тешким околностима претстављају за остале своје другове сталан извор телесне и духовно-моралне заразе. Њихов утицај на здравље и васпитање осталих другова може бити од недогледно тешких последица. Пошто је утврђен уопште значај интерната настаје питање: коме треба поверити отварање ових интерната? Одговор је једноставан: првенствено заједници дома и школе. Зашто баш овој установи? Зато што она претставља одбир најбољих наставника и ђачких родитеља, па је, заиста, штета не искористити у опште васпитне сврхе овако срећну комбинацију. Несумњиво је да ова установа има највише моралних и стручних квалификација за вођење једне тако значајне васпитне установе. Морално, значи да ова заједница пружа најбоље гаранције да интернат неће бити на меркантилној основи. Стручно, значи да ће се образовање наших ученика вршити по најмодернијим начелима наставе и васпитања, јер ту су стручњаци за овај посаа Како организовати ове интернате? На задружно-економској основи. То значи, створити могућност да се интернати издржавају поглавито из својих властитих средстава. Другим речима, да сами привређују. Заједница само да регулише тај рад, да администрира. Тако организован интернат стекао би велики значај не само економски већ ■— што је још важније — и васпитни. Јер, ваљда је, најзад, настало време да Просветни гласник бр. 8 4