Prosvetni glasnik

556

Просветни гласник

од Бога", самовољно поступа, (по „законима" каприса), при обради народне мелодије без обзира на естетске захтеве- Мера у односу тих двају фактора, један је естетске природе, други почива у индивидуалности уметника, услов је без кога се до позитивног резултата у овој области музичког стварања не може доћи. Кажем: музичког стварања; јер, заиста, изграђивање музичког израза и усбличавања тог израза у оквир звучног облика, стварање је и онда када се уметник ослони о народну мелодију, када њене елементе (ритмичке и тематске) узме за основ облика који изграђује, исто као што је стварање и онда, када се изграђивање уметничких облика заснива на елементима који су у свој својој бујности и целини рођени једино у фантазији уметника, његови лични, ни од кога позајмљени. Такво стварање, у оваквом погледу лично несумњиво је најзнаменитије, јер се у њему огледа стваралачка снага уметникова у свој тоталности и до танчина, до оригиналних танчина. Али тине није искључено и стварање, које је исто тако знаменит унутрашњи процес уметниковог бића, када уметник узме да искористи и туђу музичку мисао (тему, како се то каже) или народну мелодију, па психолошке и звучне елементе њихове развије до граница изразите „звучне архитектуре", то јест: уобличи их у један звучни облик, створивши уметничко дело. Да није тако, понеком од сјајних и бесмртних дела Себастијана Баха рецимо морали бисмо оспорити уметничку вредкост, јер се Бах користио по некада и музичким мислима, темама и других мајстора (Вивалдија, Албинонија). То би био апсурд. Обрада тих мисли мора бити на висини, и уметничко дело је ту; и онда када се (што је у ранијим епохама био случај) туђа мисао узме за основ дела, као и онда када се захити у област народног музичког блага. Обрада и народних мелодија мора да буде на висини. И ма колико да је она у зависности од техничког искустЕ -а композиторовог, које мора бити велико, потпуно, и од његовог укуса и културе, која мора бити висока, композитор обрађивач не сме да превиди: да народна мелодија сама из себе говори о основном поступку при озбиљном, проживљеном уметничком обрађивању њеном. Народна мелодија је звучни организам за себе. Она има свој смисао, свој карактер, своју „душу". Ни тај смисао, ни њен карактер, ни „душа" њена не смеју да се превиде. И, што је исто толико важко: обрађивач мора према тексту уз који се мелодија пева да проналази техничке нијансе при обради. Изражајне нијаксе, акценте. Никгда се диктат текста не сме превидети. Нарочито због тога не, што је народна мелодија готово по правилу