Prosvetni glasnik

Стварглачка настава

581

улазе у домене те наставникове слободе рада, при чему се наставник држи педагошких принципа, закона дечје психологије и времена одређеног за наставно послозање, које он поставља на базу дечјег умора, дечје душевне снаге. Без ове наставникове слободе у раду, нема стваралаштва, нема живота, нити дечје активности у раду. Оваквим радом наставник уједно врши и припрему за рад наредног дана. И као што архктект или скулптор на припремљеном материјалу за своје уметничко стварање замишља у себи органску уметничку целину свог уметничког дела, који ће изградити и формирати, испитујући унапред погодности припремљеног материјала — тако и наставник у свом наставном пословању мора претходно испитати градиво, да ли исто одговара дидактичким условима, да ли се тај материјал може концентрацијом довести у везу са областима наставних иредмета, као и да ли тај материјал може згодно послужити проширивању умног хоризонта разредне заједнице у циљу богаћења унутрашњег живота ученика, као и да ли ће одговарати дечјем узрасту и душевној снази њиховој. Исто тако, треба обратити пажњу и на индивидуалитет ученика, као и на разнолике стране душевног дечјег живота, које морају бити васпитне и по себи убедљиве, да поједини правци обраде наставног градива могу утицати на развој ове или оне ученичке наклоности. Најзад, анализом наставног градива дужан је наставник апстраховати све оно што је без дидактичне вредности, тј. оно што не одговара умном развоју ученика и што би природно чинило тешкоће наставном раду као сувишно, апстрахтно, непотребно. У ово сувишно и непотребно градиво долазе: сувопарна номенклатура, незнатна и непотребна правила и неодређене, често конфузне хипотезе. Једном речју, она сувопарна систематизација градива, до које се не долази колективним радом разреда, већ се иста натура споља по готовом шаблопу. Важно је још истаћи да је илузорно, чак штетно, наставно градиво одабрано за наставни рад, цепкати, делити у некакве неприступачне и затворене кругове, јер се тиме губи целина, без које нема живота, нема јасних појмова, прегледности нити јасног схваћања. Савремена дидактика истиче захтев комплекса, концентрације, скупне или глобалне наставе, која обухвата целине и динамику наставниковог рада. Стваралачки наставни рад, у правом смислу тог значења, мора почети на почетку самог рада наставе. Ако при правилном и одређеном извођењу комплексне наставе пођемо по извесном плану који одговара захтевима умног дечјег развића у облику игре и забаве, слободног разговора и доживљаја, са припремљеним наставним средствима, убрзо ћемо наићи на низ момената,