Prosvetni glasnik

658

ГТросветни гласник

Постоји само једна могућност да се дође до наставе која одговарж деци и штеди настазникову снагу, „а тај је да се упрегну и искористе за ваставу дечије животие снаге". Наставник преже дечије снаге, узде чврсто жржи он у руци, он поставља циљ одређен од стране државе, али посао вучења треба да обаве деца. „Васпитавати у овом смислу, значи употребити дечије снаге, упрегнути их и пустити да дођу до изражаја." Ми врло мало искоришћавамо дечије снаге у настави, наводи писац даље. Треба порушити зидове подигнуте око деце и изградити иаставу на основу дечијих снага. Нама су потребне главне снаге дечијег развоја: нагон 8а покретом, нагон за самосталном делатношћу, нагон за другарством, ритам развоја и жеља за строгим воћством и у стању смо да изградимо нову настазу. Не треба да се боримо против ових снага, да их убијамо са мкого грдњи и казни, уз много утрошка своје снаге, већ их треба неговати и упрегнути за васпитање и наставу. „Изиђимо с нашом децом у поље, двориште, на трг или на које друго место, ако учионица не допушга слободу кретања, крећимо се уопште, што је могуће више, за време учења и вежбања. Пуштајмо децу што јемогуће више да своја искуства стичу на стварима и да колико је год могуће буду самостално активна. Пуштајмо их да самостално раде, сами или у групама." — Не треба се грешити о развојни ритам деце, већ их пустити да се изразе у свом ритму. Уколико више пуштамо дечије снаге да се испоље, у толико ће лакше бити ставити им границе. Завршавајући, писац чланка је уверен, да ће деца, вођена у овом смислу, мирно раднти свој посао, иако наставник није у разреду. Јер оиа су научена иа самостадан рад. Д. Г. ВАСПИТАЊЕ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ У ИТАЛИЈИ Васпитању под ведрим небом указује се све већа пажња. Ово пнтање наилази на све веће разумевање не само код педагога, већ и код званичних претставника појединих држава. Тако су прошле јесени водећи претставници италијанског Министарства просвете, педагози и лекари посетили Немачку и изменили мисли о ово.м питању са немачким претставницима. ■— Немачки претставници су вратили посету Италији и у времену од 18 до 30 маја разгледали италијанске школе под ведрим небом. О тој посети написао је чланак Густав Егерт из Лајпцига у часопису »Бег с!еи15сће Егаећег« НеП 7, 1942, из кога узимамо ове појединости. На бившим градским зидинама старе универзитетске вароши Падове налази се низ школа под ведрим небом. Једна од њих је најстарија таква школа у Италији, а основао ју је још 1905 године један грађанин Падове, који је, за успомену на своЈе од туберкулозе рано преминуло дете, хтео да поштеди исте судбине осталу слабуњаву децу свога родног града. И дзнас су италијанске школе под ведрим небом махом установе за слабуњаву школску децу, која се бирају на основу лекарског прегледа. Та