Prosvetni glasnik

СОЦИОЛОШКА СХВАТАЊА СРПСКОГА НАРОДА Српски народ је један од ретких европских народа, којн је до најновијег времена сачувао читаву ризницу своје народке мудрости, уметности н књижевности. Српска народна књижевност, саЧувана у нашим народним песмама, приповеткама и пословицама, живи још и данас у српскоме народу као усмено предање. Оза књижевност тек је крајем осамнаестога а нарочито у првој половини деветнаестога века почела да се бележи од стране ревносних прикупљача и ово је бележење вршено непосредно из народних уста тако да је ми данас имамо онакву каква је она У народу живела или још и данас живи. Сем тога, ова српска народна књижевност читавих пет стотина година управо била је и једина књижевност нашега народа, јер за све то време, а то је за време нашег робовања под Турцима, наш народ није имао неке своје школе, академије или велике културне центре, из којих би му струјале неке друге идеје, како је то било код осталих европских народа. Српски народ је у духовноме псгледу био упућен на своју иародну књижевност и на сопствене традиције. А ово је могло да буде и потпуно довољно нашем народу јер у тој његовој народној књижевности и обичајима ми налазимо између осталога још и потпуна схватања српскога народа о човеку, друштву и свету. Поред своје уметничке вредности, српска народна кн>ижевност има свој значај н у погледу стварања извесних погледа на свет код наших људи. Из ње дакле ми данас можемо видети каква је схватања српски народ имао и сачувао у својој души о оним проблемима из живота људског друштва, које проучава модерна социологија. Ако дакле предузмемо читање српске народне књижевности са тога гледишта, да у њој пронаћемо све оно што је од интереса