Prosvetni glasnik

692

Просветни гласник

Тежња за напретком. — И тежња за напретком је веома развијена у нашем народу. Он ту тежњу зна, осећа и доживљује, па је и у својој народној књижевности приказује. „Нико од вишега не бјежи", каже наша народна пословица. Ова тежња за побољшањем сопственога положаја није заснована на отмиди или насиљу већ на правди, раду и усавршавању. „Што је право и Богу је драго", каже наш народ. У тој тежњи за уздизањем има међутим и граница. „Човек жели да је од свакога бољи, а од сина гори", вели наш народ и тиме одређује границе и своме уздизању. Човек није сам, нити сам живи у друштву и народу. Човек је део заједнице и покољења. Сваки треба да се труди да се напредак у свету тако остварује да ми будемо највиши од свих пре нас, али да наша деца буду још напреднија и виша и од нас самих. Није дакле напредак нешто што је за нас саме створено, то је нешто што они, који после нас долазе тек треба да остварују. Тако мисле најбољи у друштву, домаћини, тако мисле и најгори. „Маги, ако је и најгора, ипак је рада да јој кћи буде добра", каже наша народна пословица. У тој својој тежњи за бољим, вишим и напреднијим, наш народ не заузима само јасан став према добру, већ то чини и према злу. Зло не треба радити, јер је „зло^рађење готово суђење", једна од наших најпознатијих народних пословица. „Зло добра донијети неће", вели друга једна наша народна пословица, а исту мисао још јасније исказује пословица: „Зло чинити а добру се надати није могуће". Да српски народ у добро убраја не само чињење добра, него и поштовање старијег, осећа се на свакоме кораку у нашој народној књижевности. Нарочито се истиче поштовање Бога, цара и родитеља. „Ко се Бога не боји и људи не стиди, бјежи од њега", вели он у својој пословици. Напротив, ко се Бога боји добар је чозек. „Не бој се онога ко се Бога боји"", одлучно наређује једна српска народна пословица. У дивној својој песми, „Краљевић Марко и Бег Костадин", српски народ опева поштовање ближњега на следећи начин: Краљевића Марка позива његов побратим, Бег Костадин, да му дође о Дмитрову-дне на славу те да га он угости и да Марко