Prosvetni glasnik

Социолошка схватања српскога народа

695

да буде, ни човек, ни јунак, ни домаћин. Јунак није само снажан и храбар новек, то је човек код кога је снага потчињена правди. Снага без правде је насиље, то није јунаштво. Јунаштво је у нашем народном схватању увек дисциплинована снага, -снага потчињена правди. „Човек све даје за образ а образ ни за што", каже наш народ чиме подвлачи да нема блага којим би се образ и честитост могли платити. А до које мере ваља човек да поштује своју реч кад је некоме да види се из пословице која гласи: „Човек се веже за језик а во за рсгове", што значи да човек са датом речи треба да се осећа потпуно везаним као што је во везан кад му се ухвате рогови у конопац. До које мере Србин цени правду и истину, сматрајући правду и истину често пута једним истим појмом, најлепше примере налазимо у српским народним песмама. Кнез Лазар се на Косову не одлучује за царство земаљско, кего стиче поштовање Срба због тога што се одлучио за царство небеско. Класичан је пример мајке Јевросиме, мајке Краљевића Марка, која свога јединца сина заклигће, приликом његовог изрицања коме треба да припадне силно Душаново царство, да ли његовом оцу краљу Вукашину, или његовим стричевима, или пак нејакоме Урошу, Душановом сину, да треба да говори право. Мајка заклиње сина да не говори криво овим речима: „Марко, сине, једини у мајке. Не била ти моја рана клета. Немој, сине, говорити криво ни по бабу, ни по стричевима, •већ по правди Бога истинитога. Немој, сине, изгубити душе. Боље ти је изгубити главу, Него своју огр'јешити душу." Наш народ не сматра да је правду довољно само прокламовати па и имати: њу треба и обезбедити. Један од разлога, који присталице демократије наводе за своју доктрину, јесте и тај да народ, и ако не уме да изабере праве и добре претставнике, ипак нема кога другога да криви ако му управа не ваља, јер, сам 3*