Prosvetni glasnik

700

Просветнн гласник

појединим селима проузроковали су додуше робијаши и новопечени комунисти, али је све ипак пало на наша леђа." На тај начин су комунисти изгубили сарадњу сељака. „Тиме је пропала и њихова „тактичка замисао": „тактички зато, вели др Леви, што би нам једино сељак могао омогућити ефккасну помоћ у сваком погледу, па и зимовање, и само преко села могла се спровести тотална блокада вароши и привредна саботажа земље што би довело до неминовне револуције," Вара се др Леви да би то довело до „неминозне револуције": то би довело до потпуног уништења српског народа. Ми имамо да благодаримо тој проницљивости српскога сељака која му је омогућила да у своме тобожњем ослободиоцу открије свога најопаснијег непријатеља, подмуклог, прикривеног, који се појазљује у виду борца за „слободу српског народа", али не и за „крст часни" већ за нечасну петокраку звезду. И то је отворило очи српскоме сељаку. Тако је српски сељак спасао себе и српски народ од неминовне пропасти. Дакле комунистичка акција у нас није имала за задатак да ишчупа зло које се у народу укоренило, већ је њен циљ био да једно зло замени још већим злом. Њен прави циљ је поробљавање економско и политички и делимично уништавање српског народа, његово обезглављење. Онда би могли да дођу до „пуног изражаја" поглавито несрпски, јеврејски елементи. Она се показала нескрупулозном, неморалном, злочиначком. Лек против једног и другога зла лежи у обнови светосавског духа светосавског идеализма.* Али и то није довољно: против једног масовног, организованог покрета и српски се народ мора организовати. Он не сме да остаке и даље несвестан, необавегчтен, разбијен, већ се мора пробудити, ујединити и сврстати у редове непобедних борац за сзој живот и своје најдраже идеале, идеале који су кроз столећа прожимали душу српских поколења и били им спасоносне идеје водиље на тешком путу који им је' претстојао. Др Радиша Митровић

*) Видети о томе иаш чланак „Светосавска школа", Просветни гласник, новембар 1942.