Prosvetni glasnik

Нови задаци наше просветне политике

663

С друге стране не води се никаква рачуна о диференцирању школа које би ишло у корак са развитком нашег друштва и привреде. Изгледа као да се сврха школовања видела у том да се избаци што већи број кандидата за државну службу, док су се потпуно занемаривале потребе наше привреде за стручно школованим снагама. Кадар свршених правника и филозофа растао је далеко изнад потребе док се за квалификоване раднике и више стручно особље код привредних предузећа морало апеловати на иностранство. Тако се, с једне стране, множио интелектуални пролетаријат, квасац за социјалне пертурбације док је, с друге стране, привреда вапила за способним стручњацима. Очевидно је да нашу школу треба потпуно реорганизовати и иео школски систем поставити на сасвим друге основе. Врховни принцип при том треба да буде да школа не сме бити нека академска установа него установа израсла органски из социјалноекономске структуре нашег народа, а њена културна оријентација треба да је инспирисана духом наше иационално-културне индивидуалности. Та школа, уопште узев, треба да формира жив, активан тип човека изграђеног карактера и оплемењене душе, који у исто време познаје у суштинк све наше актуелне економске проблеме и има потпуно разумевање за потребе широких народних слојева. У ту сврху неопходно би било да се у средњу школу уопште, па и у класичиу гимназију уведу предмети из области народне економије и т.зв. грађанске науке да би ученици добили бар основне појмове о односиим проблемима, са становишта нације органски схваћене. У погледу поделе на врсте, неопходно је створити један план при чијој изради треба узети као мерило стварне потребе нашег друштва и државе. Класичне и друге. гимназије и средње школе треба ограничити на број који одговара нормалној потреби за обнављањем државног чиновничког апарата тј. из њих треба да излази само онолики број свршених ђака колико се може без тешкоћа запослити у државној служби, и то узев у обзир систематизацију чиновиичких места. Иначе треба нарочиту пажњу посветити отварању стручних привредних школа. Пошто пољопривреда сачињава основу наше социјално-економске структуре, природно је, ако се хоће да школство из ове 1*