Prosvetni glasnik

*

708

Просветни гласник

јасно диференциран начин. Стерија изјављује у предговору своје комедије да он ову није измислио, „него све што се у њој находи, пак и саме изразе и речи, покупио, које из живота, које из новина —" и да ће се „читатељи из гдекојих општина зачудити, кад своје Смрдиће, Шербулиће, Жутилове итд. у свој истоветности нађу." Читатељи се нису само зачудили, већ, делом, и озбиљно разљутили: „истоветност" била је и сувише тачна, ударац и сувише директан. Читаоци и гледаоци комада међутим као да су превидели или барем нису узели к срцу оно што писац тако речито и усрдно изводи даље, одмах ту, у продужетку истог свог предговора: „Докле се год будемо само хвалили, слабости и погрешке прикривали . . . донде ћемо храмати и ни за длаку нећемо бити бољи; јер простаци и млади људи, који се тако запајају, и не мисле да може бити и погрешака у нас, пак све, што им се предлаже, за чисту истину и добродетељ сматрају. Бацимо поглед на најпознију повесницу нашу. Што је било луђе, претераније, несмисленије, то је имало више уважатеља, а глас умерености сдтатрао се као ненародност, као противност и издајство; јер је сваки човек склоњен на чрезвичајности, па кад не зна да може бити несреће, трчи као слеп за тим, и срди се на сваку паметну реч. Отуд није чудо што неваљали и покварени, а таквих има свуда, под видом родољубија сваку прилику за своју себичност употребљаЕају, и најбезумније савеге дају, не марећи, хоће ли се тиме својој општини, или своме народу каква штета нанети." Па ипак је у тим реченицама — које су се усто још и у току наше даље историје, па све до најновијег доба, показале одиста као пророчанске — сажето изложен цео начелни став Стеријин, а нарочито: цео дубљи смисао и смер његових Родољубаца. Није он ту нишанио само на те наше ситне провинцијалне дрекавце и прљавке једног извесног историјског момента, већ, преко њих, кроз њих, уједно — управо, прзенст&ено -— и на једно много крупније и општије зло чији су они били само случајни српски експоненти и претставници; на онај мутни талас политичке нетрпел-зивости, мржње и фанатизма који, баш нарочито кривицом таквих људи, неокончано куља кроз- историју човечанства, захватајући народе, с времена на време, са неком особитом жестином и изазивајућп на тај начин кобне кризе и катастрофе.