Prosvetni glasnik

Основни закони примењене уметности

717

Без тражења уметничких облика на бази природних закона наступила би декаденција заната. У неодољивој љубави и страсти према раду и стварању живот се обнавља више него путем разу-ма и критизирања. Интелигентном резоновању дугујемо многе коректуре наших интуитивних нагона и фантастичних подухвата инспирације. У примењеној уметности, уствари, не постоје конфликти доктрина колико подвојеност погледа уметника-декоратера и мајстора-техничара на проблеме, задатке и вредности њихових производа. С професионалног становишта у праву су и једни и други кад с гордошћу тврде да заслуга за успелост дела припада једном или другом. Међутим истина је негде у средини, тј. у њиховој сарадњи која условљава квалитативну резултанту или, боље речено, битну и суштаствену вредиост уметности. Код извођења пројектоваие композиције доброг декоратера рад би био лишен живота и занатских истина без учешћа мануелних мајстора техничара. Исто тако- и дело одличних занатлија без доброг идејног нацрта не изазива дубље емоције и узвишеније сентименте у нашем чулном апарату. Ми преживљавамо раздобље рационалног организовања и реконструисања многих појмова — јер развитак механичког алата мења из основа услове рада. Појава вештачких материја у индустрији детерминише естетику сутрашњице, тј. ону естетику која ће бити плод укуса и разума. У том прегнућу култура нашег духа" наметнуће нам рафинираност, она ће дражкти и потстицати човека на рад, на изналажење оних предмета који су му драги, интимни, угодни и служе његовој потреби и користи. Зато у свим школама за примењену уметиост треба ујединити декоративно компоновање с техничком наставом, како би се искоренила апатичност рада у многим атељеима, чија се пасивност своди на механичке потезе и изазива малодушност и истинску декаденцију иницијативе. У природи уметност сусрећемо свугде и на сваком кораку. И човек тежи за тим да уметност примени на све, тј. на оне идеје које се идентификују са његовим потребама. Ради реализације дела ми избирамо материју, дајемо полета субјективним способностима и служимо се фикоћом свога укуса. Ако идеја у свему одговара сврси, ако изведени рад потпуно задовољава потребу, ако томе раду немамо што додати или одузети, ако је материја