Prosvetni glasnik

86

Просветнн гдасник

у новцу, то је „перпера царева" или „соће". То је основни порез — 1 перпер (мали златник) од сељачке куће, исто као у Византији. Ипак из чл. 198 Д. 3. видимо да је и овај порез могао бити плаћен у натури као „кобао жита" (16 кила). Господар имао је да прикупи овај порез од сељака и да га преда држави. Затим су меронашке куће дужне да раде на оном земљишту које господар обрађује за себе- Ту је прва обавеза жетве (три дана жети и три дана „чистити", т.ј. вршити, вејати и готово жито предати). Ова работа вршила се обично бедбом, бесплатно с обавезом господаревом да раднике у то време храни (као сад на моби). И кошење манастирског сена обавезно је за све меропхе: на „накосицу" мора да иде свако „ко може држати косу". И ова работа траје три дана у години: 1 дан косити, други спластити, средити у пластове, трећи дан здевати, камарити. Одређен је и рад у манаетирском вииограду, чак у неким повељама под претшом строге казне. Меропах има да плати 1 вола ако није с том работом готов до Ускрса. Било је и допунских, „малих работа", које нису исте за све метохије. Понегде су то неки приноси, одређени за три празника: о ЈЗожићу, о Госпојини и о манастирском празнику (хрис. ман. св. Богородице на Лиму). Други меропси обавезни су да 3 дана годишње лове зечеве „заманицом" (тј. без награде и о својој храни). Али најважнија од меропашких работа била је орање и сејање за господара. Велепоседници сазевали су велике количине жита за свој рачун, не само за своју употребу, него и за продају. За то служе се бесплатним меропашким радом: свака сељачка кућа дужна је да стави једног радника за господареву земљуБило је два система одређивања овог рада. 1. У ранијим повељама назначена је површина земље за обраду. Меропах дужан је да пооре и засеје 3 „мата" пшенице, 2 мата јаре и 3 мата проса (Бањска хрис. 1313 г.). Ови се бројеви колебају према метохији, на пр. укупно 7 и по мата у Бистричкој, 9 у Грачаничкој и 6 у Дечанској. То значи да свака меропашка кућа има да обради маше него хектар манастирске њиве (у хектар рачуна се 12 мата). 2. У Душаново доба работе рачунајући се према броју дана, што изгледа нама као повећање меропашке работе: свака кућа дужна је (по Аранђеловској хрис. 1348 г. да ради 2 дана недељно