Prosvetni glasnik

108

Просветни гласник

знамо многе важне појединости које су претходиле овом значајном културном догађају, али знамо да ]е 1 септембра 1808 отпочела рад Доситејева Велика школа, из које ће се постепено развити Београдски универзитет. У Великој школи предавали су се разни предмети: правнички, филозофски, војни и богословски. Од правничких предмета предавали су се: државно право, међународно право, кривични поступак и статистика. Од филозофских предмета: теорија књижевности (стилистика и поетика), немачки језик, општа и национална исторкја, географија, физика, математика (алгебра и нацртна геометрија). Од војних предмета: мачевање и егзерцир са пушкама. И, најзад, од богословских предмета: етика и црквеко' појање. Као што се из овога види, Велика школа била је комбинација Правнога и Филозофскога факултета са извесним предметима из Војне академије и Богословије. Функцију ректора Велике пжоле вршио је, прве две школске године, сам Доситеј, а професори су били: Иван Југовић, Миљко Радонић, Лазар Војиновић, Глигорије Живановић, Михаило Поповић, Сима Милутинозић-Сарајлија, Јован Миоковић и Петар Ђурковић. Међу ђацима Велике школе налазили су се: Карађорђев старији син Алекса, Вук Ст. Караџић, Лазар Арсенијевић-Баталака, Јеврем Ненадовић, Ђорђе Чарапић, Никола Карапанџић, Стефан Новаковић и други, мање познати. Укупно је било око 40 студената. Сви су оми били, мање или више, довољно писмени, тако да су могли пратити предавања и напредовати у студијама. Говорећи о отварању Велике школе. у своме портрету о професору Ивану Југовићу, Вук нам је овај догађај приказао овако: „Клупа у школи није било, него су ђаци унаоколо сједили на сламнијем столицама ... У одређени час дође Младен (војвода Младен Миловановић, као изасланик Карађорђев) са својим совјетницима, с митрополитом и Доситејем, и, пошто митрополит у највећој соби, где ће бити школа, освети воду, Доситеј сједећи прочита из једног великог тефтера „О дужном почитанију к наукам..." У свом значајном говору, први ректор Велике школе у Српству изнео је своје напредне и садржајне мисли о значају и зредности науке, културе и цивилизације. Овај Доситејев говор толико је интересантан и карактеристичан, да би га вредело у целини цитирати, али ми се. овде морамо задовољити да наведемо само неколико маркантних