Prosvetni glasnik

ВАСПИТАВАЊЕ ШКОЛСКИХ ЗАЈЕДНИЦА Свака школа, основна, средња, стручна, висока и сл., мора бити у првом реду васпитна установа. Да ли је и у коликој мери то и данашња наша средња школа — то је питање које већ поодавно и-нтересује не само њене наставнике већ и нашу јавност: ђачке родитеље и све родољубе наше земље. Општа посувраћеност у погледима на морал, нацију, на култ родољубља и човекољубља у нашој средини недавне прошлости, дала је и нашој средњој школи одговарајући отисак. Утопљена у груби интелектуализам и уваљена у прљави „модернизам", средња школа је и сувише грубо осетила сву далекосежну штетност свог васпитног система. Наметањем омладини туђег за боље од нашег, наша средња школа је разводњавала интерес за наше самосвојство, за наше народно тле, и затрпавала све стазе и путеве који воде бистрим изворима наше народне снаге. Заокупљена атмосфером грубог интелектуализма и штурог формализма, средња школа оставља душу свога васпитаника без топлине, а његову вољу без полета, без одушевљења, трому и склону посувраћеностима, снобизму, нераду и застрањености. Сви осећају потјребу за реформом њеном, јер је та потреба императив духа времена, који тражи измену принципа у њеном васпитном раду. Школу сабирања знања треба заменити школом рада и живота. Основа васпитања наше средње школе мора бити рад. Радом средња школа треба да приближи свог васпитаника животу, да га још код себе изгради борцем и поштеним радником у будућем звању и позиву, којим ће корисно послужити роду и Отаџбини. У овом новом схваћању система наше нове средње школе, до доношења новог законз о средњим и средњим стручним школама, Министарство просвете и вера издало је привремени Правилник о дужностима сталних васпитача који се постављају у средшим и средњим стручним школама (III бр. 4033 од 8 марта