Prosvetni glasnik

164

Просветни гласник

Народна економија није нам такође задавала много бриге. Овај предмет, који се налазио у програму и нашег отсека стога што је допуњавао философску групу наука, био је у рукама Мише Вујића, који је тада као члан главног одбора радикалне партије већ био у првом плану наших политичких људи. Уз философе оба отсека ову науку слушали су и правници, па махом заједнички и испит полагали. Миша Вујић је био човек велике ерудиције и можда се у својим универзитетским студијама у Немачкој, а и Француској, више бавио философијом него самом националном економијом. Био је то отмен човек, углађен и фразаст говорник и његова предавања могла су бити и за шири круг слушалаца. Покоји пут тога је заиста и било и мада су наша школска предавања по уредби била само за студенте, дакле затворена, ипак се покаткад могао тада међу студентима на часу видети, као сакривен и новучен у позадину, и покоји сарадник новина, покоји други интелектуалац итд. Вујићеве неколике студије, као она о историји као науци, па и неке друге, и то баш из народне економије, које смо ми с одушевљењем и великим интересовањем читали у библиотеци или ииаче, стварале су му у нашим очима ореол врло спремиог професора и изазивале особито поштовање. Он је био као доктринар одлучан присталица економско-лнбералне школе познатог Американца Керија, по чијем је једном делу углавном своја предавања и удешавао. Дабогме, да су његова предавања била врло садржајна, речита и третирала ову науку потпуно научно и савремено. Вујић се у том није устезао да излаже и гледишта свих других економских праваца и то да их излаже објективно, па за извесне доктрине (на пр. социјалистичке, етатизам итд.) чак и симпатично, и ми смо га у том прло пажљиво слушали. Излагања о капиталу, о раду, о производњи и подели добара итд. заузимал« су каткад и знатан број часова од по једног сахата. Ипак зато, стојећи под утицајем извесне левичарске литературе и журналистике која се тада и у нас осећала, а нарочито под утицајем извесних социјалистичких списа у преводу Пере Тодоровића, нешто и Стојана Протића а и других, известан део његових слушалаца међу студентима и н «је баш усвајао ове Вујићеве назоре а имао је о њему мишљење еамо као о Керијевцу. И мада је и та група иначе одавала сав дужни респект Вујићевој заиста великој и научничкој спреми,