Prosvetni glasnik

На Великој школи у 1883—1887 годнне

171

је молбу одобрио, друштво је узело за првог хоровођу Стев. Шрама и после изеесне кризе и тешкоћа у почетку доцније добило име академског певачког друштва „Обилић". Међутим наше ступање у ово пезачко друштво и учешће у његовом раду наишло је убрзо после тога на извесно негодовање, па и ометање од стране једиог дела студентске јавности, и то оне која је себе сматрала за ултрасоцијалистичку; замерало нам се што се одајемо певању и музкци окда кад „народ страда и политички и економски" и наводило да је омладини приличније да се бави студијом социјалних проблема него песмом и музиком! „Народ, говорило се, нема ни хлеба ни соли, а његова узданкца — пева!" И агитација те врсте и њене пароле учиниле су, уз друге узроке, да се број чланова и похађача часова певања поступно почео смањивати. Срећом, криза је била пролазног карактера, друштво се одржало, и мада је и писац ових врста под утицајем те струје само нешто више од године дана бив певач и члан друштва, ипак је дочекао да на прослави двадесетпетогодишњице друштвеног постојања (1909) као гост и један од оснивача евоцира у једној китњастој здравици*) неке моменте из доба оснивања друштва, па и да доцније, после више од педесет година „Обилићевог" живота, буде и члан „старих Обилићеваца''! Демагогија није била јача од здраве грађанске свести. Прилике, које су тако владале у ова два студентска друштва, побудиле су и нас да, као „философ треће године" ставимо и сами на дневни ред. Побратимства један књижевни оглед о питању које нае је у то доба некако и нарочито занимало. То је била пишчева философско-педагошка студија: Класицизам или реализам? На расправу овог питања, — расправу која је била пишчвв први зећи књижевни рад, — потстакла нас је управо једна светосавска беседа проф. Ј. Туромана, који је као класичар и професор латинског и грчког језика на Вел. школи врло упорно и интензивно пледирао за опште образовање, основано на студији класичних језика. Уз то се некако мало пре тога чули о том у истом смислу и гласови у политичком органу либералне странке — а њој је припадао и сам Туроман — па се сдносна дискусија

*) Банкет у Хотелу Москва у Београду.